Dobrodošli na blog: 3 alergije na hranu koje prave najviše problema u pripremi jela

Kada sam saznala da je moje dete alergično na više od 10 namirnica - nisam znala gde se nalazim. Veoma obazrivo i uplašeno sam uvodila namirnice, po pravilima koje mi je lekar preporučio, jednu po jednu, sa razmacima od nekoliko dana. Kako je beba rasla i bila sve gladnija, očajno sam pokušavala da nađem recepte i od malog izbora hrane pripremim kvalitetan obrok.

Svakodnevno sam se suočavala sa raznim problemima i izazovima.

• Nisam znala sa kojim namirnicama mogu da prehranim dete.
• Nisam znala ni kako, ni od čega da napravim- nešto.
• Nisam znala koje namirnice su veći alergeni, a koje namirnice treba više koristiti da bi se alergija vremenom eventualno prevazišla.

Kako je vreme odmicalo i kada je malac počeo da jede više namirnica, imala sam već određenu hranu sa kojom sam mogla da raspolažem: 

junetina, piletina, riba, tikvice, šargarepa, brokoli, kupus, paradajz, paprika, karfiol, prokelj, jabuka, kruška, banana, pirinač, kukuruz, amarant, kinoa, čia i lanene semenka, divna leblebija i obožavana heljda.

Kad pogledate, to nije bilo malo. U tome sam tražila prednost. 

Međutim, deca imaju neko šesto čulo i sama odbijaju namirnice koje im ne prijaju. Stručnjaci kažu da njihovu inuiciju treba slušati. Na žalost, ponekad su to i one zdrave namirnice, kao što je voće. 

Voće sadrži enzime koje se slabo vari, pa nije ni čudo što ga deca sa alergijama često odbijaju.

Namirnice sa navećim alergenima 

Postoji 8 najčešćih namirnica na koje veliki broj osoba ima alergije. To su:

1. jaja
2. pšenica
3. mleko 
4. riba 
5. kikiriki 
6. soja 
7. jezgrasto voće 
8. morski plodovi.

Moje dete je imalo alergiju na sve. 

Kasnije je prevazišao alergiju na ribu (sreće naše nije bilo kraja!), a potom i na mleko. Možda smo na putu da prebrodimo i gluten. 

Koje su to 3 alergije na hranu bez kojih mnogi recepti ne uspevaju ?

Bez svih navedenih alergenih namirnica se itekako može zdravo živeti. Nutricionizam je grana koja sve više napreduje i pruža nam mnoge alternative za hranu koju ne smemo da jedemo. 

Međutim, postoje 3 namirnice čije isključivanje pravi najveće smetnje u pripremi hrane. 

Gluten

Najveći problem u svakodnevnom funkcionisanju je - gluten. Ishrana bez glutena u potpunosti isključuje pšenicu, raž, ječam i ovas iz ishrane. Mnogi misle da se gluten nalazi samo u hlebu, pecivima, pici, testenini, često zaboravljajući kekseve, kornete, poslastice ili torte na rođendanima, a uglavnom i ne pomisle na čokolade, bombone, napitke i pastu za zube.

U početku sam mislila  da se samo od kukuruznog brašna mogu napraviti hleb i palačinke, a nisam ni znala da pirinčano brašno uopšte postoji. 

Tek kasnije, kada sam ušla u suštinu, shvatila sam da brašno nije samo mlevena žitarica, već da zamene možemo naći i u mlevenim mahunarkama (heljda, leblebija), mlevenim orašastim plodovima (badem, orah, lešnik), semenkama (suncokret, susam), povrću i voću (krompir, grašak, banana, tapioka). To su sve, pored bezglutenskih žitarica (amarant, kinoa, pirinač, kukuruz, ) alternative glutenskim žitaricama. 

Rezultat: 4:15, za bezglutenske altenrnative. Međutim, nije sve baš tako sjajno. 

Sa kojim problemima se suočava osoba na bezglutenskoj ishrani?

• Mnogih proizvoda na našem tržištu nema. Sladoled u kornetu bez glutena ne postoji na našem tržištu (ima ih u Hrvatskoj i Sloveniji), nema ni oblandi, čokoladnih pahuljica. 

• Dete na bezglutenskoj ishrani ne može pojesti tortu na rođendanu kod svojih drugara.

• Postoji opasnost od kontaminacije glutenom, što donosi probleme: u kupovini proizvoda koji nemaju adekvatnu dekleraciju; u sopstvenoj kuhinji - ukoliko drugi ukućani jedu gluten; i u restoranima, čak iako naručiite jelo koje prirodno ne sadrži gluten. Nikad ne znate da li se na roštilju nalazila glutenska lepinja ili da li je u kuhinji letelo brašno (a čestice glutena lete na sve strane), ili da li je korišćen isti kuhinjski pribor za pripremu jela bez glutena i jela koje sadrži ovaj protein. 

• Dok se ne upoznaju bezglutenska brašna - mnoga jela su neuspešna. Svaki put kad koristimo različito bezglutensko brašno za isti recept - svaki put će krajni proizvod biti različit. Nekad će završiti u kanti, a nekad će se pojesti u slast - zavisi da li smo pogodili brašno za to jelo. Često testiranje recepata može i da ne bude toliko veliki problem, ukoliko volite da mesite, ali veći problem predstavlja materijalna isplativost: 
• Bezglutenska brašna su od 4 do 40 puta skuplja od pšeničnog brašna!

• Bezglutenska ishrana je usmerena na home made kuhinju. Malo je restorana u Srbiji i u regionu koji pružaju mogućnost specijalnog, gluten free jelovnika. To bi podrazumevalo posebne prostorije u kojima ne bi bilo opasnosti od kontaminacije, ali i posebnog pribora, posuđa i aparata. S jedne strane to je trošak za svaki restoran, a s druge stane rizik zbog eventualnog unakrsnog kontakta sa glutenom, čini hranu nebezbednom i opasnom po zdravlje osobi koja ima celijakiju ili niski prag intolerancije na gluten.

Jaja

Jaja jesu veoma nutritivno bogate namirnice. Sve više nutricionista preporučuje upotrebu jaja u jelovniku, 2 do 3 puta nedeljno. Mnoge dijete forsiraju jaja i na dnevnom meniju. Međutim, alergija na jaja jedna je od 8 najčešćih. 

Postoje slučajevi da su neka deca prerasla alergiju na žumance, jer je belance jači alergen. To u mnogome olakšava recepte, ali ono sa čim se najviše susrećem su jaja u keksevima, mafinima, vaflima, palačinkama, u bezglutenskim proizvodima. 

Proizvodnja kekseva kod mnogih bezglutenskih proizvođača neizostavno sadrže jaja, zbog njegove nezamenljive uloge u sjedinjavanju smese, čime često zamenjuje ulogu glutena. Veoma malo je gluten free proizvoda koji ne sadrže jaja. Čak i restorani koji se isključivo bave bezglutenskom proizvodnjom koriste jaja u mafinima, čiz kejkovima, palačinkama, jer jaja olakšavaju pripremu testa.

Po meni je jaja najteže zameniti u receptima, naročito ako se radi više od 2 - 3 jaja. Nepisano je pravilo ukoliko se u receptu nalazi više od 3 jaja - zaboravi na taj recept. Srećom postoje odlične zamene za jaja, kao što su čia i lanene semenke, voda u kojoj se kuvala leblebija, kisela voda, prašak za pecivo, ali tu su i guar i ksantan guma.  

Mleko

Alergija na mleko je prva alergija koja se otkriva kod deteta i može se javiti već u prvim mesecima života. 

To postavlja pitanje - ukoliko majka ne doji, koje mleko može adekvatno zameniti sve nutritivne sastojke koji su potrebni za normalan rast i razvoj bebe. Adaptirana mleka za bebe su prah mešavine od kravljeg mleka, a mleko od žitarica u potpunosti ne zamenjuje sve ono što bebi treba. Takođe, kada je već dijagnostikovana alergija na mleko, postoji i sumnja na alergiju na pojedine žitarice iz kojih se mleko može dobiti. Na našem tržištu postoje dve vrste bebi formule, koje nutricionisti i pedijatri preporučuju kao najbolju zamenu za majčino mleko. 

Alternativa su ovseno, kinoino, kokosovo, bademovo i pirinčano, sojino i heljdino mleko. Ova mleka nutritivno ne zadovoljavaju bebine potrebe, puna su šećera i drugih dodataka, tako da ih ne preporučujem kao zamena za bebino mleko. Pogrešno se i zovu - mleko, to su zapravo napitci. Ukoliko volite ove napitke, najbolje je da ih sami napravite. Verujte, lakše je nego što možete zamisliti.

Alergija na mleko isključuje sve mlečne proizvode, ali i čokoladu, kekseve, euro kremove. Naravno, crna čokolada jeste zdravija i srećna sam što je moj mališan obožava, ali znate kako je u prodavnici kada dete vidi lepo upakovane čokoladice, koliko god da se trudimo u izbegavanju rafova na kojima se nalaze takve poslastice, često je izbegavanje prodavnice prava odluka dok dete ne poraste i ne prihvati svoju alergiju. S druge strane, ono će se svakako susresti sa proizvodima koje ne sme, u parku, kod drugara, u vrtiću, a onda i svuda okolo.

Mleko je sastavni deo mnogih recepata, ali oni se uspešno mogu zameniti alternativama. Ali, u mnogim glutenskim receptima se sa razlogom koristi jogurt, a njega je već teže adekvatno zameniti. Možete to uraditi sa pirinčanim jogurtom (nema ga kod nas) ili sa kiselom vodom. 

Alergija na mleko je najveći problem u periodu kada je mleko osnovna hrana, ali kasnije u životu, sem čokoladica i prehrambenih proizvoda, koje je i poželjno izbegavati, mleko ne mora biti prepreka u pripremi recepata.

Prednosti kod alergija na hranu

Da li uopšte postoje prednosti alergije na hranu? Naravno da postoje! 

Naći pozitivne strane u nedostatku neke namirnice veoma je važno u borbi sa alergijama. Zavisno od tipa alergija na hranu to su:

* Uvek ste svesni porekla vaše hrane.

* Manji izbor prehrambenih proizvoda vodi ka home made kuhinji što je zdraviji izbor. 

* Alergije su odličan izgovor da se hranimo zdravije.

* Ishrana bez glutena. 

* Korišćenje alternativnih proizvoda i neobičnijih sastojaka koji su zdravi. Kad biste kupili čia semenke i amarant? O skupoj kinoi i da ne pričam!

Alergija na hranu ne mora biti trajna, mada sklonost ka atopijskim bolestima uvek ostaje. Jednom kada prihvatimo alergiju i suočimo se oči u oči sa problemom - to više ne mora biti alternativa, već pravi izbor za zdravlje našeg organizma. 

Družimo se i na Facebooku i Instagramu. Svratite da se i tamo vidimo!

A koji sastojak je vama najteže zameniti u pripremi hrane?