Danas mi je dan trajao strašno dugo:
spremila sam doručak, pokupila veš, namestila krevete, skuvala ručak, pokazala detetu engleski za školu, pevala At the zoo 232 puta sa sve bit boxingom, izdepilirala se dok sam ga preslišavala svet oko nas i podsetila se kako nastaje magla,
izvela decu u park, razjasnila sukob oko otimanja lopte, popila kafu sa drugaricom, odvela decu na sladoled, pa kod bake i deke, otišla u ciljanu kupovinu po neophodan nov broj brushaltera,
pa otišla na kraj Beograda da kupim mlađem gluten free proizvode, koji se prodaju samo u toj radnji, napisala tekst za jedan portal, pročitala Granatin nov post koji me inspirisao da se ovako zamislim, spremila dete za školu, drugo za vrtić, istuširala se, otkucala ovo i?
Trebalo bi da se osećam zadovoljno jer mi je dan bio zanimljiv, čak sam uspela i sebi malo da se posvetim.
Ali, veoma se loše osećam.
Previše obaveza čini da se ponašaš kao menadžer u svojoj porodici. Dobre oranizatorske sposobnosti, neophodne svakoj mami, dar su uspešne porodice. Gde je kočnica? Zastati u petominutnoj kafi i uzdahu opuštanja ili čavrljanje sa mužem koje ne ometaju deca, ili pročitana stranica knjige u sred dana dok se deca igraju u drugoj sobi.
Nekada je to dovoljno, ali kad želimo još smisla dati životu - onda nije.
Dinamika promena može da zavara i pruži prividno zadovoljstvo dana, meseca i godine, dok se naše uloge dopunjuju i nalaze novu svrhu. To live or to die, that is the question ili prepustiti se ili ostvariti se. U svakom slučaju je borba, borba sa samom sobom ili borba sa savešću. Katkad se motor ne zamori, nego turirajući hvata zalet.
Tajna je da nema tajne, sreća se nalazi u svakom kutku doma, u rečima, u nama. A ja sam u niskom startu, galopiram, evo me stižem!
Svakakva razmišljanja muče jednu mamu, ženu koja želi i malo sebe u životu. Možemo se družiti i na FB stranici :)
0 коментара :
Post a Comment