Dobrodošli na blog: Mama u krizi

Ona nosi labelo umesto ruža. 

Ne izlazi iz patika. 

Njeni koraci su oštri i grubi. 

Zaboravila je kako se nosi suknja.

Ženstvenost se izgubila u trenerkama.

Šešir joj menja frizuru, zaboravljenu modu i nekadašnje dostojanstvo.

A šiške kriju njeno izborano čelo. 

Njen mozak je jedna velika mašina u kojoj rade druge mašine. 

Mašina za veš, za sudove, za sušenje, za peglanje. 

A ona je mašina koja prinosi, mesi, kuva, peče, pere, riba...

Robot sopstvenog života.

Sopstvenih želja. 

Ljubavi.

Ona je često ljuta, a nema pravih razloga za to.

Ima svoj prag izdržljivosti - posle toga puca i viče. 

Ili drži varjaču i peglu u istoj ruci. 

Ona ne čuje žamor ljudi na ulici. 

Zamišljeno prelazi ulicu ne gledajući ni levo ni desno.

Njoj trube, a ona se ne osvrće.

Na nju viču, a ona ne uzvraća.

Ona želi da sedne u pun autobus i obrne krug samo da bi bila sama sa sobom. 

Ne mora ništa da misli, samo da ćuti.

Ona je mama. 

Ona voli svoju decu i porodicu više od svega.

Ona ljubi, mazi, neguje i kuva najzdravija jela.

Često preteruje u brizi.

Ona je savršena mama nesavršenosti svoje.

Za sve mame koje bar jednom godišnje imaju potrebu da budu same. 

Družimo se i na Facebooku.