Dobrodošli na blog: Kako podizati decu sa atopijom

Problem ATOPIJE se sve češće javlja kod dece. Čak svako peto dete ima neki oblik atopije: atopijski dermatitis, astmu, alergijski rinitis, alergiju na hranu ili inhalacione alergene. 

Mama sam dva dečaka koja imaju atopiju. Atopija je sastavni deo njihovog detinjstva, ali i mog roditeljstva. Iako je karakterišu isti simptomi, oni su mnogobrojni i objedinjuju nekoliko dijagnoza, pa je manifestacija atopije kod mojih dečaka, kao i kod svake osobe, potpuno različita.  

Stariji ima deset godina i od godinu dana je imao urtike, ekcem, alergijske reakcije na dlaku psa, koren trava, ambroziju i astmatične opstrukcije izazvane uglavnom virusima. 

Mlađi je već sa puna dva meseca krenuo sa ozbiljnim alergijskim reakcijama na mleko, težim oblikom atopijskog dermatitisa, koji su doveli do 3 godine nespavanja cele porodice. Kada se dijagnostikovala alergija na 7 od 8 najčešćih alergija na hranu, od mleka, pšenice, jaja, soje, kikirikija, orašasth i morskih plodova, ali i mnogih drugih namirnica - grašak, pasulj, paradajz, jagoda, osetili smo čak neko olakšanje, jer smo konačno znali o čemu se radi, ali nas je čekala jedna po  jedna bitka koju smo morali da vodimo. Sada ima četiri godine i uspeli smo da prevaziđemo alergiju na mleko, a stanje ekcema je promenljivo, lečimo ga svakodnevnom negom i mackanjem.

Sa atopijom sam se susrela i pre nego što sam postala majka. Moja sestričina, ljubimče i prvo dete u porodici, imala je višestuke alergije na hranu koje su se često završavale anafilaktičnim reakcijama, a kasnije kulminirale u astmu. 

Negde tamo u prošlosti naše familije postojao je verovatno neki deda koji je bio nosilac ovakvih gena, a današnja hemija, pesticidi i konzervansi su ga samo aktivirali.

Kako podizati atopičara?

Dozvoljena i nedozvoljena hrana

Dete sa atopijom treba učiti od najranijeg detinjstva da postoji dozvoljena i nedozvoljena hrana. U početku sam sakrivala činjenicu da neku hranu ne sme da jede, ali kako je rastao, shvatila sam da ga moramo naučiti šta sme, a šta ne sme, kako ne bi dolazio u opasne situacije. Postepeno sam uvodila neke izraze u njegov mali svet. Počeli smo sa rečenicama koji su upućivali na problem, kao što su: "svrbeće te koža", "biće ti crvena koža", jer je svakodnevno imao problem sa dermatitisom i njegovim reakcijama, od kojih je svrab najgori simptom. Postepeo smo u komunikaciju uveli rečenice koje su jasno i direktno ukazivale na problem "ti to ne smeš", "alergičan si". Pokazivala sam u prodavnici koje proizvode ne sme da jede, jer na primer, čuveni smoki je za alergične na kikiriki jedan od najvećih opasnosti. Najveći izazovi su bili u vrtiću i u parku, gde je posmatrao drugu decu da jedu nešto što njemu nije bilo dozvoljeno. 

Pravila - da bi nas spasila

- Pranje ruku pre jela

Neka pravila su ista za svu decu i u ta pravila spada i higijena ruku, ali za dete sa alergijom na hranu pranje ruku pri kontaktu sa hranom i pre jela ne samo da je potreba, već može sprečiti ili ublažiti potencijalnu alergijsku reakciju. Dete od najranije dobi možete učiti pravilima i rutini pranja ruku, od ulaska u kuću do pre i posle jela.

- Traženje dozvole

Deca sa alergijom na hranu se vrlo rano uče da je neophodno pitati mamu, tatu ili osobu koja ih čuva, za namirnicu koju žele da probaju. Bez obzira da li se to odnosi na namirnice koje sme da jede, treba naučiti dete da jedno "mogu li?" može da ga spase od alergijske reakcije.

- Ne deliti hranu

Možda vam se ovo pravilo čini surovo, ali dok su deca mala neka pravila im ne možemo objasniti na dvosmislen način. Ako mu kažemo: "ti možeš da deliš hranu, ali ne smeš nikada da uzmeš od druge osobe hranu bez dozvole mame ili tate", to će ih samo zbuniti. Zbog toga, neka pravila treba pojednostaviti, kako bi dete moglo da ih se pridržava u svakom momentu, pre svega iz bezbednosnih razloga.  

Šta o alergiji na hranu treba da znaju predškolsci?

Kako odrastaju, već u predškolskom uzrastu, treba da znaju:

- na koje namirnice imaju alergiju i
- da prepoznaju sigurne proizvode.

Takođe, deca ovog uzrasta bi trebalo da znaju da hrana koju smeju da jedu i hrana na koju su alergični, često izgledaju isto, tako da obavezno treba da postave pitanja o sastavu, jer se alergeni kriju i na nekim neuobičajenim mestima, kao što je na primer balance u viršlama.

Popularni proizvodi

Kada smo kod sličnosti proizvoda, slatkiš je slatkiš, zar ne? Treba skrenuti pažnu na proizvode određenih brendova čiji su proizvodi popularni i koji se masovno koriste na ulici, u parku, u vrtiću, školi: 

Mančmelou i Bananica sadrže belance (alergija na jaja), 
M&M bombone u žutoj kesici, Snickers, Smoki sadrže kikiriki (alergija na kikiriki), svi keksi u uobičajenoj ponudi sadrže pšenicu, pa i Plazma za koju svi misle da je zdrava (ha!),  pa kad je jede moje dete, zašto je ne bi svako dete jelo - (alergija na gluten), sve čokolade sem crnih su mlečne (alergija na mleko), a soja je prisutna svuda, pa čak i u čuvenoj Plazmi.

Šta školska deca treba da znaju o alergiji na hranu?

Svaki uzrast nosi svoje brige, pa se deca sa alergijama na hranu u školskom uzrastu suočavaju sa potpuno novim izazovima. Pored namirnica na koje su alergični, školska deca bi trebalo da znaju i druge nazive za alergene sa kojima imaju problem, kao što su: 

Kazein, laktoza = mleko

Raž, pšenica, spelta, kamut, bulgur, ječam, ječmeni slad = gluten

Orah, indijski orah, pistaći, lešnik, badem = orašasti plodovi

 - Veoma je važno učiti decu da prihvate svoju različitost u ishrani. 

- Lagano ih treba uvoditi u kulinarstvo, kako bi znali da naprave obrok za sebe.

- Glavno pravilo za školsku decu je da nikada ne rizikuju. Da, biće puno izazova. Deca na odmoru će jesti svašta, od prehrambenih nedozvoljenih proizvoda, do home made varijanti užina. Sve je to primamljivo. Sve je to bilo nedostupno. 

Prijavi problem - ne stidi se

Brzina delovanja kod anafilaksije i astmatične opstrukcije je veoma važna. Jedna od bitnih stavki u vaspitavanju deteta sa bilo kojim zdravstvenim problemom je naučiti ga da gde god se nalaze uvek treba da prijave novonastale simptome. Bilo da je to otežano disanje, svrab jezika, tela...da se ne stidi da kaže kako se oseća. To bi trebalo da bude starija osoba koja je odgovorna za njegovo čuvanje, bilo da je to vaspitačita, trener, tetka, baka, učiteljica - ne treba da se stidi. Dete ne treba plašiti i stalno pričati o njegovim problemima i skretanjem pažnje na simptome, već postepeno, dozirati informacije.  

Uključiti dete u nabavku

Neka deca vole kupovinu - neka ne, ali sva deca, htela ne htela, odlaze u kupovinu sa svojim roditeljima. Afirmativno delovanje u toku same kupovine namirnica i uključivanje deteta u sam proces, veoma je važno za upoznavanje dozvoljenih namirnica, ali i za posmatranje navika u kupovini. Ponekad se dešava da proizvođač promeni sastav, a da to nije jasno naglašeno na proizvodu. Ponekad to može biti dodavanje alergena. 

Čitanjem deklaracijia i etiketa na proizvodima, dete uviđa koliko je to zapravo značajno. Ukoliko vidi kako mi čitatmo etikete i vodimo računa o svakom proizvodu, dete će to prihvatiti kao normu i kako odrasta biće odgovorno pri kupovini svake namirnice.

Uključiti dete u pripremu hrane

Kada pričam ljudima kako mi je dvogodišnje dete punilo paprike smesom od pirinča i mlevenog mesa sa lukom, mnogi misle da preterujem, ali tome apsolutno nema mesta čuđenju. Ako je dete voljno, a skoro sva deca obožavaju da budu desna ruka u kuhinji, zašto ne biste probali da im date malo veći izazov. 

Pročitajte kako sam organizovala pripremu i kuvanje hrane za malog alergičara. 

Deca vole da mute, sipaju, mese, mešaju, i ne samo da mogu biti stvarna pomoć u kuhinji dok vi obavljate neku drugu radnju, već se uče koliko je hrana važan deo života i postepeno se uvode u samostalno pripremanje obroka.

Počnite od jednostavnih zadataka, kao što su mešanje, a onda ih lagano usmeravajte na ozbiljnije radnje. 

Deca obožavaju da rukuju sa kuhinjskim aparatima, kao što su sokovnici, mikseri ili seckalice, ne plašite se da im objasnite kako da njima rukuju.

Socijalizacija

Prvi ozbiljniji test za roditelje je period polaska u vrtić. Naše predškolske ustanove uglavnom nemaju pravilnik o ishrani dece sa alergijama na hranu, ali zahvaljujući pojednincima, priprema jelovnika je moguća. Najveći problem može biti u pronalaženju osobe koja je spremna da se uhvati u koštac sa vašim problemom. Ako dete ima problem sa dermatitisom - da ga namaže kremom, na primer. 

Ukoliko dete ima alergiju na inhalacioe alergene koji mu uzrokuju rinitis ili astmu, obavezno obavestiti vaspitače i instituciju o teme. Uklanjanje alergena je prvi korak u prevenciji alergijske reakcije. Kod nas u vrtiću su, recimo, na jesen skupljali plodove jeseni i vaspitčica mi je igrom slučaja pokazala koru od drveta lipe, na koju je moj mališan ovog leta imao ozbiljniju alergijsku reakciju. Kontaktne alergije mogu biti iznenadne, tako da ako dete ima problem sa jednom vrstom biljke, nije isključeno da može imati i na ostale. Sve to treba naglasiti nadležnima, a najbolje bi bilo ostaviti pisani trag u kome će lekar naglasiti ozbiljnost problema.

Drugi problem je dostupnost namirnica. Retko koja kuhinja se snabdeva drugačijim vstom brašna, a brašno je uglavnom najveći problem, jer su sve užine bazirane na proizvodima koji se prave od brašna (kolači, kiflice, mafini...). U tom slučaju, detetu može biti ponuđen sutlijaš ili puding, ili ukoliko dete ne odbija voće (a deca sa alergijama često sama odbijaju voće i određeno povrće, iako nije dokazana alergija, zbog enzima koja sadrže i koja im otežavaju varenje).

Edukacija vaspitača i kuvara je veoma važna.

U školskom uzrastu, kada dete već ima predstavu o namirnicama koje sme da jede,  može nastati nov problem: svesno kršenje i uzimanje namirnica koje su zabranjene,  da ne bi odskakalo od društva. U ovom periodu deca žele da budu ista, da se ne razlikuju od druge dece. Uklopljavanje u ekipu je moguće ukoliko ste isti, isto se ponašate, isto se oblačite, isto jedete. 

U tom slučaju, ne treba odmah paničiti, a nikako ne treba kažnjavati dete. Potrebno mu je dobro objasniti da je pogrešio i da nastavljenje uzimanja zabranjene namirnice može dovesti do ozbiljnih posledica (anafilaksija ili oštećenja creva ukoliko je celijakija u pitanju).

Putovanja

Roditelji deteta sa alergijama na hranu se pored boravka u vrtiću i školi, najviše plaše putovanja. Bilo da je u pitanju jednodnevni izlet ili letovanje, roditelj se posebno priprema za svaki obrok van kuće. Kada je reč o samostalnom odlasku deteta na izlete i ekskurzije, to tek predstavlja problem. Ali veoma je važno da se detetu ne uksraćuju putovanja sa drugom decom. Dobra priprema i organizacija su pola posla. Bezbedno putovanje je dobro organizovano putovanje. 

- Obavestite sve koji imaju veze sa putovanjem: učitelja, razrednog starešinu, turističku agenciju, hotelske službenike, kuvara, menadžera hotela, animatora, doktora. 

- Napravite plan ishrane i obezbediti namirnice koje su potrebne ukoliko ih hotel ne obezbeđuje, kao što je to slučaj sa bezglutenskim hlebom i užinama.

- Nikad ne zaboravite putno osiguranje i lekove (pumpicu, antihistaminike, bebihaler...), a kada se smestite, proverite gde se nalazi lekar u mestu vašeg turističkog boravka.  

Okruženje

Pripremiti okruženje na problem koji dete ima. Treba pričati o tome, a ne stavljati pod tepih i sakrivati problem, kako bi dete pre svega bilo bezbednije. Informisanje osoba sa kojim dete dolazi u kontakt je od izuzetnog značaja za prevenciju. 

Dobro je da se svi prijatelji, vaspitači, učitelji i treneri obaveste o problemu. To je izuzetno važno za bezbednost i prevenciju, ali i za eventualni kontakt sa alergenom koji može da uzrokuje anafilaksiju. 


Nadam se da sam nekim mamama pomogla sa mjim iskustvom i savetima, pišite mi i na Facebook strani ili ostavite komentare na blogu, mnogima će vaše iskustvo značiti.