Slatki sto za rođendane sve više postaje interesantniji deo zabave od same rođendanske torte i rituala duvanja svećica. Tajna slatkog stola je u šarenišu i slatkišu. Istina je, mnoga deca više vole male zalogaje, mafine, popse i bombone nego tortu. A i veći je izbor. Torta obično bude čokoladna ili voćna, a sladak sto nudi raznoliku ponudu, posebno za male probirljivce.

Ne mogu da se ne osvrnem na decu sa alergijama i intolerancijama na određene vrste namirnica.  Slatki sto pruža mogućnost organizatorima rođendana ili neke druge proslave da ponude raznosvrsniju hranu, odnosno slatkiše, a da ne moraju da prave celu tortu bez alergena. S druge strane, oni koji nisu upoznati sa alergijama uglavnom i ne znau kako da naprave tortu bez alergena. To bi značilo: bez pšenice, jaja, orašastih plodova, naravno i kikirikija, svega onoga što čini 99,99% torti.

Možda će vas zanimati i: Kako proslaviti rođendan deteta sa alergijama na hranu?

Da biste napravili slatki sto bez glutena i alergena, potrebno je da budete maštoviti (a koja mama to nije?) i da imate temu, da se ne bismo izgubili u šarenišu. I tu ne mislim na temu omiljenih crtanih junaka ili motiva. To je nešto drugo. Ovaj slatki sto nije klasičan sto koji ste možda videli na nekoj proslavi. Ova dekoracija nije skupa i može se napraviti veoma brzo i povoljno. Stvar je u detaljima. 

Šta je sve potrebno za jedan jednostavan slatki sto?

Dekoracija iz Jumba

Najjeftiniju party dekoraciju uvek kupujem u Jumbo radnji. I pre nego što se ova prodavnica pojavila u Srbiji, obavezan deo kupovine sa letovanja iz Grčke, bila je poseta Jumbo radnji u Solunu. Ne samo da su vrlo povoljni, već imaju najveći izbor dekoracije za zabave.

Za ovu priliku kupila sam:

• dekorativne lampione koje sam položila kao polulopte, 
• dve vrste šarenih korpica, 
• ukrasne čačkalice. 

I to je sve.

Možete kupiti i neku ukrasnu mušemu ako nemate odgovarajuću i veliku tacnu koja će biti u centralnom delu stola. Ja sam te detalje imala, pa se nisam dodatno bacala u trošak.

Namirnice za popsi

• mleveni keks (koristim mleveni keks od prosa bez glutena)
• domaći džem (najbolji je od šipka ili kajsije)
• čokolada (koju sam prethodno istopila)  
• mrvice za ukrašavanje 

Bombone

One su must have svakog slatkog stola.

Isključivo koristim VIDAL bombone. Ne samo što imaju uredne dekalaracije i da sam sigurna da ne sadrže gluten, već oblike i boje uvek mogu prilagoditi nameni proslave. Imaju mede, srca, jagodice, mafine, kupine, maline, ali i žabice, kornjače, zmije, gliste... tako da uvek možete imati raznovrsnu ponudu.

Sve zavisi od dekoracije i kako ćete upakovati sve te bombone. Mašta je tu presudna.

Papirne korpice sa bombonama:

Staklene korpice sa bombonama:

Tegla sa bombonama:

Koristite tacne za posluženje u istim bojama pa i kupovni keks može izgledati domaćinski:

Namirnice za mafine

Zavisno od recepta i načina ishrane, izaberite sastojke i ukrase za mafine. Čak i kad pravite mafini od heljdinog brašna i sa veoma malo šećera u receptu, možete ih ukrasiti šlagom, bombonama i čokoladom, tako da budu primamljivi deci.

Možete napraviti i slatku korpicu sa bombonama: 

ili ražnjiće od VIDAL bombona:

Pogledajte ovde kako napraviti slatku korpicu sa bombonama i još interesantnih ideja kojima možete dekorisati ovaj slatki sto.

Ne zaboravite, najvažnije je da sto bude šaren i da ponudi raznovrsnu dekoraciju. 

Svaki kolač može postati mini tortica ako ga ukrasite bombonama. 

Uživajte!

Gluten free mama Za decu

3:07:00 PM

Kod nas u kući bombone su jednostavno nešto što se mora imati. Znam, znam, pune su šećera i kvare zube, ali to vam je isto kao sa tabletima i telefonima - kvare oči, kvare ponašanje, utiču na socijalno ponašanje, kvare koncentraciju, uspeh u školi, pa opet ih dajemo deci. 

Umeće roditeljstva je sve to KONTROLISATI!

Slatka korpica sa bombonama je idealan poklon za sve prilike i zabave. Odlična je kao poklon za dečiji rođendan, umesto buketa posle dečije priredbe ili sportskog takmičenja, za dekoraciju slatkog stola, za bilo koju zabavu i druženje!

Za izradu jedne korpice od bombona potrebno vam je:

• korpica
• sunđer
• štapići za ražnjiće ili ukrasne čačkalice 
• bombone
• trake, ukrasi, mašnice

Sav materijal sam uzela u Yumbo prodavnici.

Izrada je veoma jednostavna i zabavna. 

U korpicu stavite sunđere, koji će biti fiksirani, kako bi korpica izbalansirala težinu bombona. Na čačkalice ili štapiće za ražnjić stavite bombone i tako ukrašeni štapić sa bombonama ubacite u sunđer koji se nalazi u korpici. Korpicu napunite bombonama i ukrasite trakama po želji. 

I.... ta - da! Moje rešenje slatke korpice sa bombonama za uspeh na fudbalskom turniru:

Koristila sam Vidal bombone bez glutena koje su tako mekane da se lako nataknu na čačkalice, a toliko ukusne da ih i deca i odrasli jednostavno obožavaju!

Gluten free mama Za decu

3:17:00 PM

Problem ATOPIJE se sve češće javlja kod dece. Čak svako peto dete ima neki oblik atopije: atopijski dermatitis, astmu, alergijski rinitis, alergiju na hranu ili inhalacione alergene. 

Mama sam dva dečaka koja imaju atopiju. Atopija je sastavni deo njihovog detinjstva, ali i mog roditeljstva. Iako je karakterišu isti simptomi, oni su mnogobrojni i objedinjuju nekoliko dijagnoza, pa je manifestacija atopije kod mojih dečaka, kao i kod svake osobe, potpuno različita.  

Stariji ima deset godina i od godinu dana je imao urtike, ekcem, alergijske reakcije na dlaku psa, koren trava, ambroziju i astmatične opstrukcije izazvane uglavnom virusima. 

Mlađi je već sa puna dva meseca krenuo sa ozbiljnim alergijskim reakcijama na mleko, težim oblikom atopijskog dermatitisa, koji su doveli do 3 godine nespavanja cele porodice. Kada se dijagnostikovala alergija na 7 od 8 najčešćih alergija na hranu, od mleka, pšenice, jaja, soje, kikirikija, orašasth i morskih plodova, ali i mnogih drugih namirnica - grašak, pasulj, paradajz, jagoda, osetili smo čak neko olakšanje, jer smo konačno znali o čemu se radi, ali nas je čekala jedna po  jedna bitka koju smo morali da vodimo. Sada ima četiri godine i uspeli smo da prevaziđemo alergiju na mleko, a stanje ekcema je promenljivo, lečimo ga svakodnevnom negom i mackanjem.

Sa atopijom sam se susrela i pre nego što sam postala majka. Moja sestričina, ljubimče i prvo dete u porodici, imala je višestuke alergije na hranu koje su se često završavale anafilaktičnim reakcijama, a kasnije kulminirale u astmu. 

Negde tamo u prošlosti naše familije postojao je verovatno neki deda koji je bio nosilac ovakvih gena, a današnja hemija, pesticidi i konzervansi su ga samo aktivirali.

Kako podizati atopičara?

Dozvoljena i nedozvoljena hrana

Dete sa atopijom treba učiti od najranijeg detinjstva da postoji dozvoljena i nedozvoljena hrana. U početku sam sakrivala činjenicu da neku hranu ne sme da jede, ali kako je rastao, shvatila sam da ga moramo naučiti šta sme, a šta ne sme, kako ne bi dolazio u opasne situacije. Postepeno sam uvodila neke izraze u njegov mali svet. Počeli smo sa rečenicama koji su upućivali na problem, kao što su: "svrbeće te koža", "biće ti crvena koža", jer je svakodnevno imao problem sa dermatitisom i njegovim reakcijama, od kojih je svrab najgori simptom. Postepeo smo u komunikaciju uveli rečenice koje su jasno i direktno ukazivale na problem "ti to ne smeš", "alergičan si". Pokazivala sam u prodavnici koje proizvode ne sme da jede, jer na primer, čuveni smoki je za alergične na kikiriki jedan od najvećih opasnosti. Najveći izazovi su bili u vrtiću i u parku, gde je posmatrao drugu decu da jedu nešto što njemu nije bilo dozvoljeno. 

Pravila - da bi nas spasila

- Pranje ruku pre jela

Neka pravila su ista za svu decu i u ta pravila spada i higijena ruku, ali za dete sa alergijom na hranu pranje ruku pri kontaktu sa hranom i pre jela ne samo da je potreba, već može sprečiti ili ublažiti potencijalnu alergijsku reakciju. Dete od najranije dobi možete učiti pravilima i rutini pranja ruku, od ulaska u kuću do pre i posle jela.

- Traženje dozvole

Deca sa alergijom na hranu se vrlo rano uče da je neophodno pitati mamu, tatu ili osobu koja ih čuva, za namirnicu koju žele da probaju. Bez obzira da li se to odnosi na namirnice koje sme da jede, treba naučiti dete da jedno "mogu li?" može da ga spase od alergijske reakcije.

- Ne deliti hranu

Možda vam se ovo pravilo čini surovo, ali dok su deca mala neka pravila im ne možemo objasniti na dvosmislen način. Ako mu kažemo: "ti možeš da deliš hranu, ali ne smeš nikada da uzmeš od druge osobe hranu bez dozvole mame ili tate", to će ih samo zbuniti. Zbog toga, neka pravila treba pojednostaviti, kako bi dete moglo da ih se pridržava u svakom momentu, pre svega iz bezbednosnih razloga.  

Šta o alergiji na hranu treba da znaju predškolsci?

Kako odrastaju, već u predškolskom uzrastu, treba da znaju:

- na koje namirnice imaju alergiju i
- da prepoznaju sigurne proizvode.

Takođe, deca ovog uzrasta bi trebalo da znaju da hrana koju smeju da jedu i hrana na koju su alergični, često izgledaju isto, tako da obavezno treba da postave pitanja o sastavu, jer se alergeni kriju i na nekim neuobičajenim mestima, kao što je na primer balance u viršlama.

Popularni proizvodi

Kada smo kod sličnosti proizvoda, slatkiš je slatkiš, zar ne? Treba skrenuti pažnu na proizvode određenih brendova čiji su proizvodi popularni i koji se masovno koriste na ulici, u parku, u vrtiću, školi: 

Mančmelou i Bananica sadrže belance (alergija na jaja), 
M&M bombone u žutoj kesici, Snickers, Smoki sadrže kikiriki (alergija na kikiriki), svi keksi u uobičajenoj ponudi sadrže pšenicu, pa i Plazma za koju svi misle da je zdrava (ha!),  pa kad je jede moje dete, zašto je ne bi svako dete jelo - (alergija na gluten), sve čokolade sem crnih su mlečne (alergija na mleko), a soja je prisutna svuda, pa čak i u čuvenoj Plazmi.

Šta školska deca treba da znaju o alergiji na hranu?

Svaki uzrast nosi svoje brige, pa se deca sa alergijama na hranu u školskom uzrastu suočavaju sa potpuno novim izazovima. Pored namirnica na koje su alergični, školska deca bi trebalo da znaju i druge nazive za alergene sa kojima imaju problem, kao što su: 

Kazein, laktoza = mleko

Raž, pšenica, spelta, kamut, bulgur, ječam, ječmeni slad = gluten

Orah, indijski orah, pistaći, lešnik, badem = orašasti plodovi

 - Veoma je važno učiti decu da prihvate svoju različitost u ishrani. 

- Lagano ih treba uvoditi u kulinarstvo, kako bi znali da naprave obrok za sebe.

- Glavno pravilo za školsku decu je da nikada ne rizikuju. Da, biće puno izazova. Deca na odmoru će jesti svašta, od prehrambenih nedozvoljenih proizvoda, do home made varijanti užina. Sve je to primamljivo. Sve je to bilo nedostupno. 

Prijavi problem - ne stidi se

Brzina delovanja kod anafilaksije i astmatične opstrukcije je veoma važna. Jedna od bitnih stavki u vaspitavanju deteta sa bilo kojim zdravstvenim problemom je naučiti ga da gde god se nalaze uvek treba da prijave novonastale simptome. Bilo da je to otežano disanje, svrab jezika, tela...da se ne stidi da kaže kako se oseća. To bi trebalo da bude starija osoba koja je odgovorna za njegovo čuvanje, bilo da je to vaspitačita, trener, tetka, baka, učiteljica - ne treba da se stidi. Dete ne treba plašiti i stalno pričati o njegovim problemima i skretanjem pažnje na simptome, već postepeno, dozirati informacije.  

Uključiti dete u nabavku

Neka deca vole kupovinu - neka ne, ali sva deca, htela ne htela, odlaze u kupovinu sa svojim roditeljima. Afirmativno delovanje u toku same kupovine namirnica i uključivanje deteta u sam proces, veoma je važno za upoznavanje dozvoljenih namirnica, ali i za posmatranje navika u kupovini. Ponekad se dešava da proizvođač promeni sastav, a da to nije jasno naglašeno na proizvodu. Ponekad to može biti dodavanje alergena. 

Čitanjem deklaracijia i etiketa na proizvodima, dete uviđa koliko je to zapravo značajno. Ukoliko vidi kako mi čitatmo etikete i vodimo računa o svakom proizvodu, dete će to prihvatiti kao normu i kako odrasta biće odgovorno pri kupovini svake namirnice.

Uključiti dete u pripremu hrane

Kada pričam ljudima kako mi je dvogodišnje dete punilo paprike smesom od pirinča i mlevenog mesa sa lukom, mnogi misle da preterujem, ali tome apsolutno nema mesta čuđenju. Ako je dete voljno, a skoro sva deca obožavaju da budu desna ruka u kuhinji, zašto ne biste probali da im date malo veći izazov. 

Pročitajte kako sam organizovala pripremu i kuvanje hrane za malog alergičara. 

Deca vole da mute, sipaju, mese, mešaju, i ne samo da mogu biti stvarna pomoć u kuhinji dok vi obavljate neku drugu radnju, već se uče koliko je hrana važan deo života i postepeno se uvode u samostalno pripremanje obroka.

Počnite od jednostavnih zadataka, kao što su mešanje, a onda ih lagano usmeravajte na ozbiljnije radnje. 

Deca obožavaju da rukuju sa kuhinjskim aparatima, kao što su sokovnici, mikseri ili seckalice, ne plašite se da im objasnite kako da njima rukuju.

Socijalizacija

Prvi ozbiljniji test za roditelje je period polaska u vrtić. Naše predškolske ustanove uglavnom nemaju pravilnik o ishrani dece sa alergijama na hranu, ali zahvaljujući pojednincima, priprema jelovnika je moguća. Najveći problem može biti u pronalaženju osobe koja je spremna da se uhvati u koštac sa vašim problemom. Ako dete ima problem sa dermatitisom - da ga namaže kremom, na primer. 

Ukoliko dete ima alergiju na inhalacioe alergene koji mu uzrokuju rinitis ili astmu, obavezno obavestiti vaspitače i instituciju o teme. Uklanjanje alergena je prvi korak u prevenciji alergijske reakcije. Kod nas u vrtiću su, recimo, na jesen skupljali plodove jeseni i vaspitčica mi je igrom slučaja pokazala koru od drveta lipe, na koju je moj mališan ovog leta imao ozbiljniju alergijsku reakciju. Kontaktne alergije mogu biti iznenadne, tako da ako dete ima problem sa jednom vrstom biljke, nije isključeno da može imati i na ostale. Sve to treba naglasiti nadležnima, a najbolje bi bilo ostaviti pisani trag u kome će lekar naglasiti ozbiljnost problema.

Drugi problem je dostupnost namirnica. Retko koja kuhinja se snabdeva drugačijim vstom brašna, a brašno je uglavnom najveći problem, jer su sve užine bazirane na proizvodima koji se prave od brašna (kolači, kiflice, mafini...). U tom slučaju, detetu može biti ponuđen sutlijaš ili puding, ili ukoliko dete ne odbija voće (a deca sa alergijama često sama odbijaju voće i određeno povrće, iako nije dokazana alergija, zbog enzima koja sadrže i koja im otežavaju varenje).

Edukacija vaspitača i kuvara je veoma važna.

U školskom uzrastu, kada dete već ima predstavu o namirnicama koje sme da jede,  može nastati nov problem: svesno kršenje i uzimanje namirnica koje su zabranjene,  da ne bi odskakalo od društva. U ovom periodu deca žele da budu ista, da se ne razlikuju od druge dece. Uklopljavanje u ekipu je moguće ukoliko ste isti, isto se ponašate, isto se oblačite, isto jedete. 

U tom slučaju, ne treba odmah paničiti, a nikako ne treba kažnjavati dete. Potrebno mu je dobro objasniti da je pogrešio i da nastavljenje uzimanja zabranjene namirnice može dovesti do ozbiljnih posledica (anafilaksija ili oštećenja creva ukoliko je celijakija u pitanju).

Putovanja

Roditelji deteta sa alergijama na hranu se pored boravka u vrtiću i školi, najviše plaše putovanja. Bilo da je u pitanju jednodnevni izlet ili letovanje, roditelj se posebno priprema za svaki obrok van kuće. Kada je reč o samostalnom odlasku deteta na izlete i ekskurzije, to tek predstavlja problem. Ali veoma je važno da se detetu ne uksraćuju putovanja sa drugom decom. Dobra priprema i organizacija su pola posla. Bezbedno putovanje je dobro organizovano putovanje. 

- Obavestite sve koji imaju veze sa putovanjem: učitelja, razrednog starešinu, turističku agenciju, hotelske službenike, kuvara, menadžera hotela, animatora, doktora. 

- Napravite plan ishrane i obezbediti namirnice koje su potrebne ukoliko ih hotel ne obezbeđuje, kao što je to slučaj sa bezglutenskim hlebom i užinama.

- Nikad ne zaboravite putno osiguranje i lekove (pumpicu, antihistaminike, bebihaler...), a kada se smestite, proverite gde se nalazi lekar u mestu vašeg turističkog boravka.  

Okruženje

Pripremiti okruženje na problem koji dete ima. Treba pričati o tome, a ne stavljati pod tepih i sakrivati problem, kako bi dete pre svega bilo bezbednije. Informisanje osoba sa kojim dete dolazi u kontakt je od izuzetnog značaja za prevenciju. 

Dobro je da se svi prijatelji, vaspitači, učitelji i treneri obaveste o problemu. To je izuzetno važno za bezbednost i prevenciju, ali i za eventualni kontakt sa alergenom koji može da uzrokuje anafilaksiju. 


Nadam se da sam nekim mamama pomogla sa mjim iskustvom i savetima, pišite mi i na Facebook strani ili ostavite komentare na blogu, mnogima će vaše iskustvo značiti. 

Gluten free mama

3:06:00 PM

Prošle su mnoge godine paranoje i panike od kako je alergija ušla u naše živote. Prošlo je mnogo drhtanja, strepnje, bdenja da bi alergija na hranu od stresa prešla u naviku. Napravila sam mnogo obroka bez glutena, jaja, mlečnih proizvoda, bez svih 8 najjačih alergena i još mnogih koji su bili u prolazu (šargarepa na primer), što nije bilo ni malo jednostavno. 

Ali kuvanje je lečilo stanje kroz koje roditelj detata sa alergijom na hranu prolazi.

Prvo na šta pomisle ljudi kada nabrojim namirnice na koje moje dete ima alergiju, šta to dete uopšte jede, ali sva sreća, na meso i povrće nije imao alergije, tako da je ručak bio najmanji problem. Veći problem kod alergija na hranu su užine i šta pripremiti za doručak i večeru. Moj mali alergičar je imao alergiju na pšenicu, ali on je odbijao sve žitarice, uključujući i bezglutenske, pa čak i heljdu i leblebiju, kao pseudožitarice. Njegova intuicija je bila dobra, jer su one mahunarke, a na pasulj i grašak je takođe jedno vreme bio alergičan. Tek kasnije, malo po malo, prihvatao je ukus hleba i ostalih proizvoda od brašna. 

Jedan od problema kod alergije na hranu je i kupovina. Iščitavanje etiketa i tumačenje sastava proizvoda je uobičajena radnja u marketima. To pravilo važi za sve proizvode, bez obzira da li ste ih ranije koristili, jer dešava se da proizvođači često promene sastav proizvoda ili uslove u kojima se oni proizvode. 


Posle 4 godina života sa alergijama na hranu evo par stvari koje redovno primenjujem:

  Isključivanje alergena

Neki ljudi pokušavaju da uklone sve alergene iz kuhinje na koje je dete alergično. I to je potpuno razumljivo. Ja sam probala isto to da uradim kada je gluten u pitanju. Ali nisam uspela. Suprug i starije dete su odbijali da pojedu bilo šta to bih rekla da je bezglutensko. Ma nisu hteli ni da probaju! Koliko puta sam rekla da je glutensko samo da bi probali, a onda pojedu sve ne primetivši razliku.

Što se tiče drugih alergija na hranu, mleko i jaja nismo izbacili iz kuće, jer imamo i starije dete kojima su ove namirnice potrebne za razvoj. Sada je već mali alergičar porastao da zna šta sme - šta ne sme, kada su osnovne namirnice u pitanju, tako da jaja sigurno neće dirati, a alergiju na mleko je pravazišao pre dve godine.

Soja i kikiriki su potpuno isključeni iz naše kuhinje. Soju iovako ne koristim zbog genetske modifikacije, a kikiriki zbog prevelike klase alergije. Uzrok mnogih slučajeva anafilaksije je upravo kikiriki, tako da su kod nas svi proizvodi od kikirikija zabranjeni. Off limit. 

  Koristim posebne police u frižideru

Iako imamo frižider koji dete teško može otvoriti, u početku sam svu hranu bez alergena stavljala na najvišu policu. Kasnije, kako je dete raslo, postajalo radoznalije, imalo je želju da upoznaje hranu i viri u frižider, odvojila sam deo u vratima, u kojoj je bila smeštena njegova užina. Sada, kada je porastao, hrana koja nije bezbedna i koja sadrži alergen, nalazi se na najvišoj polici i potpuno mu je nedostupna. 

  Koristim posebne posude

U početku našeg života sa alergijama, kada ih je bilo puno i kada sam se tek navikavala na celu situaciju, pravila sam paralelno po 2 jela od svakog. Ako pravim spanać, napravim i jedan bez kravljeg mleka tako što ga zamenim sa pirinčanim mlekom. Kada pravim palačinke, pravim one normalne i one od bezglutenskog brašna i bez jaja. Kada pravim supu - u toku kuvanja, odvojim tečnost u drugu šerpicu kako bih nastavila kuvanje sa bezglutenskom testeninom. 

Sada uglavnom spremam hranu koju svi ukućani mogu da jedu, ali postoje i mnogi recepti koje pravim posebno za malog alergičara. 

Potrebno je koristiti poseban pribor, varjače, posude, šerpice, prati ruke dvesta puta u toku pripreme jela, kako ne bi došlo do kontaminacije. Ne samo da se stvara dodatni posao oko spremanja jela, već je duplo više posla i oko pranja posuđa.  

Iako je posuđe uvek dobro oprano kako ne bi došlo do kontaminacije alergenima, imam posebno posuđe za pripremu hrane bez alergena. To su silikonski kalupi posude za pečenje hrane, plastično i drveno posuđe (varjača i daska za sečenje).

Takođe, veoma je važno da dete sa alergijom na hranu zna koja hrana je bezbedna. Zbog toga su veoma bitne posebne posude za služenje i skladištenje hrane. 

  Uvek nosim rezervnu užinu za dete

Ukoliko idemo u park, na izlet, u poseti nekim drugarima - čak i tamo gde znam da ima hrane koju sme, ja nosim njegovu omiljenu hranu. 

Deca sa alergijama na hranu su probirljiva i nepoverljiva prema drugoj hrani.

  Posude koje su mi olakšale pečenje  

To su male posude - u kojima pečem hranu bez alergena, mali plehovi i kalupi - koji mi štede prostor i električnu energiju: pleh za srce tortu, mafine, hleb, kalup za palačinke. 

Procedura je sledeća: kada pečem jelo za ostale ukućane koje mali alergičar ne sme, pripremim i manju količinu istog jela, ali bez alergena, kako bih u isto vreme koristila rernu. 

  Imam male pomagače u kuhinji bez kojih ne mogu 

Posle tri godine alergije na jaje, dve uzastopne analize su pokazale da je alergija na žumance nestala. Međutim, alergija na belance je ostala i to u najvišoj klasi. Zbog toga mi mala zlatna ribica svakodnevno pomaže u pripremi obroka za malog alergičara. 

Konačno može da pojede prženicu i palačinke koje su slične normalnima, ali žumance dodajem i mnogim jelima i testima, jer ne samo da je zdravo za razvoj dece, nego i pomaže da se jelo veže. 

Obeleživači u boji

Za skladištenje hrane i transport koristim zatvarače kesa u boji. Zelena boja je za dete sa alergijama, plavi - za dete bez alergija.

  Uključujem dete u pripremu obroka

Verujte da su deca u kuhinji sposobna za to veoma rano. Uključivanje deteta u pripremi jela može olakšati organizaciju oko pripreme, jer deca stvarno mogu da budu pravi pomoćnici u kuhinji.  Posebno je važno uključiti dete sa alergijom na hranu u spremanje obroka, jer na taj način dete stvara ljubav prema hrani i kuvanju, ali i stiče saznanje o namirnicama koje su za njega bezbedne.

Nadam se da su vam se dopali ovi saveti. Pišite mi ovde o čemu biste voleli da čitate sledeći put.

Gluten free mama

12:19:00 AM

U ovom tekstu ne govori se o simptomima i tegobama koje imaju osobe sa celijakijom i alergijom na gluten. To su veoma ozbiljna zdravstvena stanja i nema sumnje da činjenice o ovoj bolesti dovoljno govore o  problemima sa kojim se pacijenti svakodnevno nose. U ovom tekstu želim da skrenem pažnju o modernizaciji ovog zdravstvenog problema, koji na žalost već neko vreme ide u potpuno krivom smeru.

21. vek je učinio da gluten postaje sve učestaliji problem. Često nije u pitanju samo autoimuno oboljenje, celijakija, zbog koje se o glutenu najpre saznalo. Alergija i intolerancija na gluten su blaži oblici tolerancije organizma koji sve više pogađaju decu, ali i odrasle. 

Na našem području Novak Đoković je bio prvi gluten free influenser. On je prvi progovorio o benefitima koje mu je donela bezglutenska ishrana i tada je prihvaćen izraz gluten free, kao zdravija ishrana koja forsira meso i povrće, a isključuje hleb. Za njim su krenuli i mnogi sportisti i druge poznate ličnosti. Gluten je česta tema i među obolelima od autoimunih bolesti, a mnogi lekari i nutricionisti se slažu da je on trenutno jedan od neprijatelja broj 1 u ishrani. 

S jedne strane naš Nole je konačno otvorio oči i skrenuo pažnju na ovaj problem, ali s druge strane popularizovanje priče o glutenu umanjilo je pravu podršku ljudima kojima je on glavni životni neprijatelj. Neočekivano. Ono što jeste problem – priča o glutenu se pretvorila u praćenje trendova. Mnogi misle da je poštovanje pravila gluten free ishrane moderno i često zdravije (iako to ne mora da znači) i tako površnost u pridržavanju dijete bez glutena skreće pažnju sa potreba onih čija je dijeta doživotna. 

Skorašnja marketinška kampanja domaćeg trgovačkog lanca pod nazivom “gluten uzvraća udarac” uvredila je osobe koje imaju svakodnevnu borbu sa glutenom, a i vrapci na grani znaju da gluten free ishrana nije mogla nadmašiti glutensku potrošnju da bi gluten krenuo u napad.

Ali gluten stvarno boli. 

Svaka njegova čestica. 

Svaka mrvica hleba.

Rasti i živeti kao celijakičar ili alergičan na gluten nije ni malo trendi. To je svakodnevno razmišljanje o bezbednoj prehrani i obrocima koji zahtevaju posebnu pripremu.

Celijakija i alergija na gluten

Celijakija je kod nas marginalna bolest, spada u grupu retkih bolesti, a ono što ne znaju osobe koje nemaju kontakt sa njom je da je to neizlečiva bolest. Kada se jednom dijagnostikuje, a za to je često potrebno i do deset godina, isključenje glutena je jedina terapija.

I nema leka. Jedini lek je hrana koja ne sadrži gluten.

Šta preživljavaju osobe koje imaju celijakiju i alergiju na gluten?

Od trenutka dijagnostikovanja celijakije život obolelog se u potpunosti menja. Svaki trenutak vezan za hranu usmeren je na razmišljanje o sigurnim namirnicama, o bezbednom obroku. 

Uvođenje u bezglutensku ishranu zahteva promenu svakodnevnih životnih navika, a svaki izlazak iz kuće se dobro planira. Menjaju se cele porodice.

Ishrana nije samo prehrana već ritual

U našim životima ishrana je usko povezana sa društvenim životom i ritualima. Sva socijalna okupljanja, proslave, rođendani, ali i svakodnevni život u vrtiću, školi ili na poslu uključuje zajedničke obroke. To dodatno otežava ionako komplikovan život osoba koje imaju celijakiju, čija se ishrana priprema kod kuće, u sigurnim, nekontaminiranim glutenom, uslovima. Obroci van kuće zahtevaju planiranje i posebnu pripremu, čuvanje i specijalno posluživanje, koje mora biti u skladu sa higijenskim i bezglutenskim pravilima. 

Dok čitate ovo možda razmišljate da to i nije tako komplikovano, da svi ljudi  idu u nabavku i planiraju obroke, ali u realnosti, to ne izgleda tako jednostavno.

Pored zdravstvenih problema i simptoma koje celijakija i alergija na gluten prouzrokuju, evo sa čim se osobe obolele od celijakije svakodnevno suočavaju:

• Diskriminacija zbog različitosti u ishrani. Kolege, šefovi na poslu, vaspitačice u vrtiću, učiteljice i drugari u školi - često ne veruju da je jedna hlebna mrvica dovoljna da utiče na zdravstveno stanje, a da jedna čestica glutena može prouzrokovati  digestivne smetnje kod celijakičara. Dešava se da vaspitačice u vrtiću daju parče glutenskog hleba detetu, pod izgovorom da ono treba da se navikava; društvo u školi izbegava druga/drugaricu koja se razlikuje, jer “izvoljeva sa jelom”, ne jede i ne pije što i svi.  
• Deca su često sklona izolaciji, a odrasli – depresiji
• Nerazumevanje pojedinaca u okruženju, često i onih u užoj porodici. Dešava se čak i da majke ne shvataju ozbiljnost problema ili da bake i deke krišom daju glutenski hleb da bi dete bilo zdravo. (!)

Napominjem da sitne čestice mogu biti uzrok trenutnih simptoma celijakije kao što su bolovi u stomaku, dijareja, povraćanje, a da konstantna upotreba glutena može prouzrokovati veoma ozbiljna oštećenja, ne samo digestivnog trakta, već i celog imunog sistema.

• Slaba ponuda proizvoda bez glutena:  90% proizvoda u prodavnicama prehrambene robe je zabranjeno za celijakičare.
• Nedostupnost gluten free proizvoda  u manjim sredinama i prodavnicama.
• Visoka cena gluten free proizvoda.
• Problemi u kupovini i dostupnosti proizvoda dolaze i od proizvođača koji ne navode adekvatno alergene ili ih navode bez analize, kako bi se zakonski zaštitili. 

Brašno kao lek

Osobe obolele od celijakije u Srbiji dobijaju određenu količinu brašna bez glutena. Od skoro, tačnije, od marta 2017. godine na teritoriji Srbije je povećana količina bezglutenskog brašna koji se dobija na recept preko RFZO – a, sa 5 na 7 kilograma. Ali mnogima je i to malo. U Hrvatskoj je ta količina već godinama – 10 kilograma. 

Pojedini izabrani lekari se ponašaju kao “čuvari državne kase” i mesecima nakon povećanja ne prepisuju maskimalnu količinu brašna, već po starom, 5 kilograma, tražeći opravdanje u neinformisanosti o promeni.  To otprilike izgleda kao da molite za lek ili kao da molite za hranu, jer hrana bez glutena je celijakičarima lek, a kilogram bezglutenskog brašna iznosi između 600 i 800 dinara. Kao da ne znaju da je ishrana osoba sa celijakijom bazirana na spemanje kod kuće, naročito kad je u pitanju spremanje hleba i peciva. 

Jedan od razloga su cene tih proizvoda i nedovoljna ponuda, a drugi razlog je taj što su bezglutenski industrijski proizvodi prepuni trans masti, šećera i emulgatora, tako da je zdraviji način za sve ljude koji imaju autoimuna oboljenja – priprema hrane kod kuće. Samo da napomenem da 300 grama hleba bez glutena košta oko 300 dinara, 2 kiflice – oko 300, keksevi bez glutena su između 300 i 600 dinara, 30 grama pereca je preko 200 dinara... Šokirani?

Još jedna nepravda u ovom bezglutenskom svetu je da samo osobe sa celijakijom dobijaju brašno na recept, a alergični na gluten – ne. A pošto je alergija na gluten povezana sa drugim alergijama na hranu, najčešće na mleko i jaja u najranijem uzrastu, ishrana alergične dece koja su na posebnim mlečnim dohranama, ishrani bez glutena i jaja - stravično je skupa.

Kako je u svetu?

Popularizacija bezglutenskog načina ishrane u svetu je na potpuno drugom nivou. To je način ishrane koji je sveopšte prihvaćen i niko se sa tim ne sprda. 

Bezglutenska industrija u svetu dostiže tolike razmere da je cena proizvoda znatno niža nego kog nas. O ponudi da ne pričamo. Preko 500 hotela u svetu jelovnik je prilagodilo osobama koje ne jedu gluten. Kruzeri i avio kompanije podržavaju ovaj način ishrane, dok naša deca u regionu ne mogu da idu u vrtić jer hrana koja je 100% bez glutena nije obezbeđena ili jedva mogu na ekskurziju bez pune torbe hrane koju nose od kuće.

I kada se sledeći put nasmejete i vidite da na proizvodu koji po prirodi stvari ne bi trebalo da sadrži gluten, ali na njegovoj ambalaži stoji oznaka bez glutena, setite se da je nekima to veoma važno. Pa makar to bilo i kiselo mleko.

Ne zaboravite, to je dijeta čija se pravila ne smeju kršiti NIKADA. 

 

Gluten free mama

2:59:00 PM