Ovo je poslednja godina da moj stariji sin veruje u Deda Mraza. Ako uopšte i sada veruje. Mislim da negde priželjkuje da Deda Mraz postoji ili se trudi svim silama da veruje. I ja želim da on veruje. Želim da veruje i u Zubić Vilu. Želim da misli da Petar Pan postoji u dalekoj zemlji Nedođiji. I da tamo stvarno može da se leti.
Ali, da li je u redu lagati? Svaki put kad me pita nešto u vezi Deda Mraza, ja okrenute glave, bez direktnog pogleda (jer bi me svakako provalio), odgovorim, mrmljajući kroz zube. Imam princip da decu nije u redu lagati i toga se pridržavam. Ali, kad dođe veče i vreme za najlepšu rutinu dana, kada uzmemo izabranu knjigu sa police, kada se pribije uz mene i kao furunče me greje, kada otvorimo nova poglavlja tog malog - velikog sveta blaženstvo prođe kroz vene, a sva ljubav ovog sveta skupi se među nas.
To su momenti koje čuvam i uramljujem u glavi.
A šta činiti kada je čarolija u pitanju? Da li bi to onda značilo da deci ne treba čitati bajke zato što su izmišljene? Hellooo!?
A šta će biti kada shvati da su se mama i tata svih ovih godina brinuli za poklone ispod jelke i slatkiše u čarapicama? Magija će nestati i biće ljut. A možda je to normalna faza u odrastanju? S druge strane, sa mlađim detetom mi prestoji još puno godina tog laganja.
Argumenti Za deda Mraza:
* DM daje deci iskrene, one sirove osmehe.
* Svaka čarolija produžava detinjstvo.
* Čarolija podmlađuje roditelje.
* Priča o DM-u spašava nas lošeg ponašanja bar mesec dana.
* Deca vole DM-a.
* Deca vole magiju, iščekivanja i iznenađenja.
* DM je isto kao i svaka priča, bajka, basna. Ako deci ne pričamo o DM, onda ne treba ni da mu pričamo, čitamo, puštamo crtaće i filmove - jer je sve izmišljeno.
* Laganje dece je fenomenalno! Laganjem potpirujemo maštu.
* Laganje dece je praktično. Kako bi inače zaspala na vreme ili oprala zube?
Argumenti protiv deda Mraza:
* DM uzima sve zasluge za poklone i slatkiše.
* DM je laž, a lagati nije dobro.
* Ucenjujemo decu da budu dobra.
* Roditelji moraju da smišljaju odgovore na silna pitanja o životu DM.
* Roditelji moraju panično da traže opravdanja kako je DM ušao kroz prozor, zašto nije ostavio tragove, kako je zatvorio prozor, kako je DM pogodio baš poklon koji je ono htelo?!?
* Roditelji mogu otvoreno da pitaju dete šta želi za Novu godinu, a ne da izokola ispitujemo šta bi volelo.
* Svaki put kad čuje od starije dece da ne postoji DM, moramo da objašnjavamo.
* Moramo da organizujemo susret sa DM-om, kod kuće, na poslu, napolju...
Kada moja deca prestanu da veruju - biću očajna! Da, biće mnogo lakše nositi se sa čitavom Novom godinom, ali ja ne želim da magija nestane. Trepnem li, doćiće vreme kada će se moji dečaci polagati časove vožnje, brijati se, izlaziti, i to znači da je čarolija nestala. Zato ćemo čuvati tog DM-a kao jednog partnera u vasptavanju.
Ne treba odvojiti Deda Mraza od Nove godine. Pa kad se tako lepo vezao za coca-colu, kako da ga uzmemo od Nove godine? I zašto bismo to radili? Nijedan protiv argument ne može pobiti detetovu sreću, a mi ne želimo da upropastimo magiju, zabavu i uzbuđenje.
Iskustvo koje stvaramo maštom je neuporedivo.
Ja lažem pa se ne krstim. Sve sam ubdeljivija i ubedljivija. Ne smeta mi ni što ih ima na svakom koraku - iz cuga smislim neki izgovor. Još malo pa sam i ovu 13-godipnjakinju ubedila opet da postoji. Sumnjaju da ne postoji? Pa, nek' istražuju i uvere se.
ReplyDeleteEvo sad, godinu dana posle i dalje me sa upitljivim pogledom gleda. I dalje stavi zubić ispod jastuka iako "zna" da Zubić vila ne postoji.Za deda Mraza isto tako "zna" da ne postoji, ali sramežljivo gleda u svakog na koga naiđe.
DeleteIste dileme sam imala.
ReplyDeleteU svojoj glavi, rešila sam ih tako što i inače ničim ne uslovljavam Duleta da bude dobar, pa nam DM ne služi ni u kakve druge svrhe osim čiste radosti.
A s druge strane, ne bojim se njegovog razočaranja kada shvati da on ne postoji, jer mislim da je vrednost ove magije i uspomena koje sa njim stvaramo mnogo veća od toga da će jednog dana otkriti neistinu.
Uostalom, što reče jedna divna mama - ko nam garantuje da Deda Mraz ne postoji, da vile ne postoje? Da li je iko zavirio u svaki kutak planete, prevrnuo svaki kamen, stigao u svaku šumu, planinu, rupu, pa proverio da magije nema, da čarobnjaka nema? Nije. Toliko. :)
Zapravo, nekad mislim da smo mi mame prave vile što im stvaramo i održavamo tu magiju. ;)
Delete