Ceo život sam okružena ženama. Ni kriva ni dužna. Naravno, imati ženskog prijatelja jedna je od najdragocenijih stvari u životu. A imati više njih u životu pravo je blago.
Ali, kako se izboriti za iskren, 1:1 odnos? Kako uspostaviti tu ravnotežu kada je sve u takmičenju?
Moje iskustvo sa ženama datira još iz vrtića. Najlepše od svega je što iz svakog perioda života nosim po jednu bar drugaricu koju viđam i danas. Zlato.
U osnovnoj školi imala sam veću grupu drugarica. Sve smo imale različita interesovanja, a zajedno smo bile tim i tako se osećale posebno i jako. Vreme je prolazilo, ekipa se polako raspadala, neke su našle dečka ili nove drugarice, stvarala su se nova interesovanja.
Upisala sam gimnaziju za "jezičarke" i bila okružena ženskim rodom. Te četiri godine bilo je ružnih reči, tuča, čupanja kose. Na podu je iz tih mečeva ostajalo kose za nekoliko dobrih perika. Onda je došao fakultet i ja upisujem Filološki. Sada se to kaže - wtf?! Šta mi bi? Ništa, samo ljubav prema književnosti. To je tek bilo iskustvo sa ženama: preotimanje drugarica, momaka, stipsarenja oko beležaka, izdaje... Ništa čudno i ništa neočekivano za toliko žena.
Žene se stalno upoređuju i takmiče, uvučene u međusobne životne detalje - ili je to jednostavno, glavna interakcija koja preovladava između nas.
Shvatila sam da žene imaju indirektnu agresiju prema drugim ženama. To se dobro vidi kada razgovaraju, ali naročito kada koriste tajni jezik svojstven ženama, zvanog ogovaranje. Tada izlazi sva ta iskonska energija koji se oseća između dve žene.
Iskustvo u mom poslovnom svetu je zapravo bilo drugačije od očekivanog. To su bile lavica do lavice, koje su se, jake i samosvesne u poslu, ali privatno krhke i željne ljubavi, držale zajedno, kao u pravom krdu.
Zavist i ljubomora, smisalice i nameštanja su bili prisutni više kod muškaraca, koji su se borili za nadmoć, sujetni pored toliko žena.
Da li žene s godinama postaju zrelije? Da li se drže čvršće kada se umešaju muškarci? Da li ugroženost koju izazivaju muškarci jača krdo žena lavica? Ili, je to samo moja priča?
Postoje dve teorije:
Ali, kako se izboriti za iskren, 1:1 odnos? Kako uspostaviti tu ravnotežu kada je sve u takmičenju?
Moje iskustvo sa ženama datira još iz vrtića. Najlepše od svega je što iz svakog perioda života nosim po jednu bar drugaricu koju viđam i danas. Zlato.
U osnovnoj školi imala sam veću grupu drugarica. Sve smo imale različita interesovanja, a zajedno smo bile tim i tako se osećale posebno i jako. Vreme je prolazilo, ekipa se polako raspadala, neke su našle dečka ili nove drugarice, stvarala su se nova interesovanja.
Upisala sam gimnaziju za "jezičarke" i bila okružena ženskim rodom. Te četiri godine bilo je ružnih reči, tuča, čupanja kose. Na podu je iz tih mečeva ostajalo kose za nekoliko dobrih perika. Onda je došao fakultet i ja upisujem Filološki. Sada se to kaže - wtf?! Šta mi bi? Ništa, samo ljubav prema književnosti. To je tek bilo iskustvo sa ženama: preotimanje drugarica, momaka, stipsarenja oko beležaka, izdaje... Ništa čudno i ništa neočekivano za toliko žena.
U osnovnoj školi imala sam veću grupu drugarica. Sve smo imale različita interesovanja, a zajedno smo bile tim i tako se osećale posebno i jako. Vreme je prolazilo, ekipa se polako raspadala, neke su našle dečka ili nove drugarice, stvarala su se nova interesovanja.
Upisala sam gimnaziju za "jezičarke" i bila okružena ženskim rodom. Te četiri godine bilo je ružnih reči, tuča, čupanja kose. Na podu je iz tih mečeva ostajalo kose za nekoliko dobrih perika. Onda je došao fakultet i ja upisujem Filološki. Sada se to kaže - wtf?! Šta mi bi? Ništa, samo ljubav prema književnosti. To je tek bilo iskustvo sa ženama: preotimanje drugarica, momaka, stipsarenja oko beležaka, izdaje... Ništa čudno i ništa neočekivano za toliko žena.
Žene se stalno upoređuju i takmiče, uvučene u međusobne životne detalje - ili je to jednostavno, glavna interakcija koja preovladava između nas.
Shvatila sam da žene imaju indirektnu agresiju prema drugim ženama. To se dobro vidi kada razgovaraju, ali naročito kada koriste tajni jezik svojstven ženama, zvanog ogovaranje. Tada izlazi sva ta iskonska energija koji se oseća između dve žene.
Iskustvo u mom poslovnom svetu je zapravo bilo drugačije od očekivanog. To su bile lavica do lavice, koje su se, jake i samosvesne u poslu, ali privatno krhke i željne ljubavi, držale zajedno, kao u pravom krdu.Zavist i ljubomora, smisalice i nameštanja su bili prisutni više kod muškaraca, koji su se borili za nadmoć, sujetni pored toliko žena.
Da li žene s godinama postaju zrelije? Da li se drže čvršće kada se umešaju muškarci? Da li ugroženost koju izazivaju muškarci jača krdo žena lavica? Ili, je to samo moja priča?
Postoje dve teorije:
Jedna kaže da je razlog te agresije način da se žena zaštiti od suparnica. Frojdovski. Kada sebe istakne u prvi plan lavica se izdvaja i vlada, posmatrajući svoje suparnice. Šta čine ostale lavice? Udvaraju se, potajno želeći da zauzmu njeno mesto.
Druga ideja tog takmičarskog duha međ ženama nije poređenje sa drugim ženama, već poređenje sa boljom figurom nas samih. Mi gledamo te žene i zamišljamo sopstvenu projekciju žene kakve želimo da budemo: lepše, pametnije, uspešnije...
Ne volim da generalizujem stvari, sve je u nama samima. Teorije ostavljam stručnima da analiziraju i dorađuju, a ja završavam misao dana:
lavica ili ovčica, žena ženi treba da je "drugar".
S godinama raste nivo netolerancije. Nervira nas ponašanje njihove dece, način vaspitavanja i odnos kakav imaju sa svojom decom, stil oblačenja, interesovanja, tipa kako je moguće da ide na koncert bečkih dečaka ili da li će stvarno kupiti polovnu haljinu? Hoćemo li popiti tu kafu na miru, a da nam ne zasmeta poziv njenog muža na dve i po sekunde?
Nisu sve žene iste. Ima i onih koje vole druženje sa ženama.
A vi kako ste?
Jedna kaže da je razlog te agresije način da se žena zaštiti od suparnica. Frojdovski. Kada sebe istakne u prvi plan lavica se izdvaja i vlada, posmatrajući svoje suparnice. Šta čine ostale lavice? Udvaraju se, potajno želeći da zauzmu njeno mesto.
Druga ideja tog takmičarskog duha međ ženama nije poređenje sa drugim ženama, već poređenje sa boljom figurom nas samih. Mi gledamo te žene i zamišljamo sopstvenu projekciju žene kakve želimo da budemo: lepše, pametnije, uspešnije...
Ne volim da generalizujem stvari, sve je u nama samima. Teorije ostavljam stručnima da analiziraju i dorađuju, a ja završavam misao dana:
lavica ili ovčica, žena ženi treba da je "drugar".S godinama raste nivo netolerancije. Nervira nas ponašanje njihove dece, način vaspitavanja i odnos kakav imaju sa svojom decom, stil oblačenja, interesovanja, tipa kako je moguće da ide na koncert bečkih dečaka ili da li će stvarno kupiti polovnu haljinu? Hoćemo li popiti tu kafu na miru, a da nam ne zasmeta poziv njenog muža na dve i po sekunde?
Nisu sve žene iste. Ima i onih koje vole druženje sa ženama.
A vi kako ste?
0 коментара :
Post a Comment