Dobrodošli na blog: Žena i teretana - spoj za savršen kroj

E, ovako, dosta je bilo priče da su teretane samo za muškarce, mlade i zgodne devojke. Valjda nešto napredujemo u ovom društvu? Ili još uvek među nama vlada pogrešan stav - napumpaćeš mišiće, a nećeš smršati? Kao da ne živimo u svetu interneta gde jednim klikom dobijamo svakakve informacije. 

Šta će mi gabarit mišića, samo mi još to treba na svu ovu masu?! Ja želim da smršam i da se dobro osećam, a ne da se preforsiram pa da mi popucaju svi kapilari! 

Toliko teretana, toliko informacija o vežbanju, ali niko ne targetira žene preko tridesete, sve same slike izvajanih devojaka i nabildovanih muškarčina. Vlasnici i treneri očigledno ne vole da se bave onom kategorijom žena sa stomacima, prirodnim sisama, ali koje vode ili za početak - imaju nameru da počnu da vode računa o sebi, o svom zdravlju i telu. 

To je velika ciljna grupa, u kojoj ima dosta nas kojih ne vole da skaču na aerobiku ili đuskaju na zumbi, a joga i pilates su nam prespori. Bespotrebno zanemarivanje, šteta. S druge strane, potencijalni korisnici, mi žene, često nemamo vremena za takav napor, ako nam bar malo nije uprošćeno. Da je pitanje nekog recepta, tu smo brže i prilično efektivne, ali ko će još em da gugla, em da čita, em da se upoznaje sa nečim novim, em da traži najbolje mesto, a posle svog tog napora i da se muči i znoji?!  

Kad sam krenula u tu avanturu zvanu teretana, mučilo me je pitanje - kako ću ispratiti moje gusare u njihovim avanturama? Kako da budem kul mama i provodim vreme u aktivnostima koje iziskuju moji dečaci? Kako da izdržim tu fizičku spretnost i jurcam za njima? 

I odgovore sam dobila, u teretani.

Sve predrasude vezane za teretanu razjasnila mi je Tatjana Vehovec (blog Mooshema). Njeno štivo mi je davalo motivaciju, savete, plan vežbi, čak i jelovnik. Zapravo, ona je uradila mnogo više: otvorila mi je oči - da žena posle 35-te ima obavezu prema sebi i svojoj porodici. 

Da živi zdravije. Da se bolje hrani i da bude aktivna. Da nisu u pitanju samo kilogrami, u pitanju je snaga, energija, zadovoljstvo sobom, što bi se reklo psiho-fizička kondicija. 

I tako glumeći fit mamu koja slobodno vaspitava dete i sprema ga za sve adrenalinske poduhvate, padnem sa trotineta u sred zgrade, na petom spratu na fine, izglancane podne pločice, u brzini i krivini! Sva sreća bez deteta, jer imali smo običaj da se zajedno vozimo na tom velikom trotinetu. Jačina udarca i težina moga tela stvorili su takav zvuk da su sve komšije sa sprata novobeogradske zgrade, koja fura stil "ništa me ne zanima", otvorile vrata da vide da li je neki orman spreman za bacanje - pao ili je to bio zalutali alkoholičar. Na par centimetara od radijatorske cevi, ostadoh živa i nekako ustadoh. Bol na levoj butini i levom gluteus maximusu mi je usporavao kretanje i to se nastavilo sa prekidima narednih šest meseci. 

Kada sam konačno rešila da odem kod lekara i snimim ozleđene delove tela, ustanovljeno je da nije bilo preloma, ali da su nervi ti koji prave probleme. Da sam mlađa prošla bih bez ikakvih posledica, ovako mišići slabe, kao i otpornost prema spoljašnjim uticajima. Taman da krenem na preporučenu fizikalnu terapiju saznadoh da sam trudna, tako da je rad na tom problemu ostavljen po strani narednih deset meseci. Cela trudnoća je bila normalna, ali ustajanje - nije, bilo iz sedećeg ili ležećeg položaja, ustajanje je prolazilo kroz nekoliko faza: priprema - nameštanje - pronalaženje udobnog, bezbolnog, nervoneuklještenog položaja - pomeranje tela ka željenom smeru - niski start - udah - valjda neće boleti ovako - potpomaganje rukama - lagano pomeranje - iiiii...... - ustajanje! 

Sve se promenilo kad sam ubrzo posle porođaja počela sam da vežbam. Prvo sam hodala, onda probala aerobik, pilates i jogu. Ali mnoge vežbe nisam mogla da odradim. I otkrila sam teretanu. Sada, ne samo da nemam bolove i da lagano ustajem, nego se čak i sagnem i čučnem bez problema, okrećem se sa strane na stranu dok spavam, a da se ne probudim. Ovo zvuči kao reklama za dušek, ali stvarno je tako. 

Teretana je ojačala moje mišiće, tako da se ne plašim naglih pokreta. Verujem da bih se isto osećala dobro i da sam išla na neki drugi sport, ali tom brzinom verovatno ne bih mogla da povratim snagu i oporavim telo od povrede. Mnoge pokrete nisam smela da pokušavam ni na aerobiku ni na pilatesu, a kamoli na zumba đuskanju. Nemam ja ništa protiv tih načina vežbanja, ali smatram da najefikasnije rezultate daje teretana.

Da rezimiram, teretana je za one:

• koji vole sami da diktiraju svoj tempo,
• koji ne vole da skaču,
• koji imaju ograničene pokrete,
• za solo igrače,
• za brže rezultate,
• za povređene.

Preporuke:

- Dobro je kad ima nekog da vas uputi i prati, bar u početku. Dosta se može naći na internetu, ali da ne bude gde sam ovo došla i koje su ovo sprave, pa okret ka exitu.

- Bolje je kad teretana ima više kardio sprava (nordijsko skijanje, bicikl, traka, steper). Mi volimo kardio i kardio voli nas - tako mršamo i to ne sme da čeka, a stajanje pored sprave dok se ne oslobodi, a predstavu nemaš kada će, može da potraje i nimalo nije zabavno.

- Lakše je u društvu, koliko god da volite samostalnost. Jedna drugoj smo motivacija, podrška, gurkamo se, zivkamo se, pričamo u putu... 

Svuda se krećem, a na Facebooku sam OVDE.