Prvi put sa detetom na homeopatskom pregledu


Kada sam se prvi put susrela sa alergijama na hranu i atopijskim dermatitisom kod mog deteta, istraživala sam sve alternativne načine lečenja, uključujući i homeopatiju. 

Iako za atopijske bolesti nema leka i ne zna se tačno zašto nastaju, sem onoga šta ih podstiče, ipak verujem u tradicionalnu medicinu. U toku najgorih simptoma i u najgorim fazama bolesti, alergijskih reakcija i svraba, trudila sam se da što trezvenije razmišljam. Uprkos poremećaju sna, koji smo svi u porodici imali, uzrokovanom samim procesom češanja, istraživala sam i trudila se da pronađem najbolji način nege za moje dete. 

Poznanici, prijatelji i lekari su mi preporučivali druge lekare, razna sredstva, suplemente, kreme i čajeve, a većina njih, uključujući i našeg pedijatra, mi je predlagala odlazak kod homeopate. U periodima očaja, straha i neizvesnsti – htela sam da probam sve, ali mi je u mnogim prilikama novac bio potrebniji za specijalno mleko koje je pio (2400 dinara po kutiji koja je trajala 3 dana) i za kreme i uljane kupke koje smo trošili brzinom svestlosti, a čija vrednost je bila približna prosečnoj mesečnom ličnom dohotku. 

Moram da naglasim da se i mleka za bebe alergične na proteine kravljeg mleka i kreme i sredstva potrebna za negu kože za atopičare, kao i mnogi lekovi za obolele od atopijskog dermatitisa ne nalaze na pozitivnoj listi. Normalno, već u susednim zemljama su u sklopu lečenja, a o drugim razvijenijim zemljema u Evropi da i ne pričam. Zbog svega toga, ali i zbog straha, neznanja, nekog vida eksperimentisanja u nezvanične metode lečenja, nismo hteli da se igramo sa alternativnim načinima lečenja. 




Iako sam na homeopatiju uveg gledala sa radoznalošću, jer mi se dopao njihov pristup „slično se sličnim leči“, nisam se lako odlučila za jedan ovakav pregled. Pre svega, jer je u pitanju dete i nisam bila toliko otvorena ka novim stvarima kada je sopstveno dete u pitanju. Nisam pristalica da nešto što nisam ja probala, eksperimentišem na detetu.

Onda je usledio poziv prijateljice, koja je lekar po struci, a ujedno i na četvrtoj godini homeopatije. U Beograd dolazi jedan od navećih stručnjaka u Evropi kada je homeopatija u pitanju i jedan pacijent je otkazao. Termin je ostao prazan – i dobila sam priliku da dovedem Makija na pregled zbog njegove alergija i atopije, koje ima od rođenja. Ako sam već sumnjičava, pomislila sam, onda ću ličnu sumnju suočiti sa jednim od najvećih stručnjaka na tom polju. A svoj sud nisam dovodila u pitanje. 


Priprema za pregled 


Prijateljica me je detaljno uputila u sam pregled. To je bilo naročito bitno, jer pacijent nisam bila ja. Morala sam da vodim računa i o tome šta govorim – jer od mojih reči zavisi sam tok lečenja, ali morala sam da brinem i o četvorogodišnjem detetu, njegovim potrebama tokom perioda pregleda. Iako je on veoma poslušno dete, koje sarađuje u većem procentu situacija, ume da se koncentriše u svoju sferu interesovanja, znala sam da će biti dobar, ali sam se dobro pripremila kako bih olakšala i njemu i sebi. Kupila sam tri nove bojanke, jer voli da crta i boji, poneli smo bojice i flomastere, kesicu nezdravih grickalica od krompira i pakovanje bombona. Iznenadilo nas je kada je u toku pregleda dobio omiljeni keks bez glutena, preliven čokoladom.

Bila sam upoznata sa činjenicom o trajanju samog pregleda. Naime, sam homeopatski pregled traje sat – dva. Nije bilo potrebe da detetu saopštim da ide kod lekara, jer ih se uglavnom plaši i stidi, a sam homeopatski pregled ne uključuje fizički kontakt, već sam mu rekla da ga vodim na sastanak, kao da on pa zna šta je to. Kada sam se setila da on ne zna šta to znači, objasnila sam mu da idemo na mamin posao i da ću ja tamo pričati sa čikama i tetama, možda i na drugom jeziku.

Pošto je njegova glavna osobina koja je vezana za interakciju sa ljudima, nepoverljivost prema istim, pretpostavljala sam da će ignorisati celu situaciju i da ću moći opušteno da pričam i da se setim svih pojedinosti u samim odgovorima. Da sam povela 6 godina starijeg sina, ne bih mogla da se koncentrišem na detalje u opažanju koje su kod homeopatskog pregleda bitne. On bi verovatno u jednom momentu igro brejk dens na sredini sobe za pregled.

Prijateljica me je pripremila da pregled nije ni u čemu sličan klasičnom pedijatrijskom pregledu, da se u fokus stavljaju karakterne osobine i način ponašanja. 

Individualni pristup svakom pacijentu je u homeopatiji veoma važan. 

Rekla mi je da će pitanja biti šarolik, uključuući i pitanja tipa: da li se znoji, da li se budi noću i u koliko sati (to mi nije bilo jasno), šta ga nervira, šta voli da jede, a šta ne voli da jede, šta mu prija da radi kad ima ekcem, kako se ponaša sa decom u igri i sa odraslima...i mnoga pitanja koja imaju ili nemaju veze sa njegovim fizičkim stanjem.

Kao i svaka dobro organizovana mama, koja voli sve da drži pod kontrolom, dan pre pregleda sam napisala nekoliko stranica o mom detetu, njegovim osobinama, interesovanjima, načinu ponašanja. Do detalja sam napisala sve o njegovoj alergiji na hranu i njegovom odnosu prema hrani. Setila sam se da napišem i detalje o njegovim omiljenim igrama, crtežima i nabrojim skolosti i afinitete. Opisala sam odnos prema svakom članu naše porodice, prema drugarima, rođacima, nepoznatim ljudima.

Međutim, kao i svaka majka, koja ima previše toga na pameti, taj blok sam zaboravila da ponesem na pregled, ali i samo pisanje je značio kao podsetnik i kao fokus na bitne stvari.


Homeopatski pregled


Na sam pregled je došao potpuno opušten, zbog prethodnog dogovora. Seo je kod mene u  krila, otvorio prvu bojanku, uzeo flomastere i počeo da boji. I to je tako trajalo sat vremena. Uredno je stavljao poklopac na svaki flomaster i ređao ih na stolu kada je menjao za drugi.




Prva pitanja bila su vezana za osobine, a onda su se nadovezivala ona koja su se odnosila na način ponašanja i  odnos prema ljudima. Pitao me je za porodičnu anamnezu i to ne samo nas roditelja, već i naših roditelja i roditelja naših roditelja. Pitao je za trudnoću, porođaj, vakcinaciju, za terapiju koju je koristio. Najveći deo ispitivanja se odnosio na alergiju na hranu. Pričala sam o namirnicama koje sme da jede, one koje ne sme, one koje odbija iako sme da ih jede, one koje želi iako ne bi trebalo da ih jede. Ceo pregled je trajao sat i po vremena i za sve to vreme, Maskim je bojio i užinao. Uživao je. Bio je potpuno opušten, siguran i bezbrižan u mojim krilima, fokusiran na sebe i svoje poteze bojenja. Da ne znam da inače ne zatvara usta, da aktivno učestvuje u svakodnevnoj komunikaciji i da je fizički aktivan, naročito u igrama sa loptom, ovakvo ponašanje bi me zabrinulo. Malo sam se i plašila da ga ne homeopata ne definiše na pogrešan način.




Po završetku pregleda, homeopata je analizirao njegovu ličnost i oblik ponašanja, i napravio odličnu paralelu u njegovom odnosu prema ljudima i prema hrani i zaključio je da je Maksim zrelo dete u odnosu na problem sa kojim se bori. Pored mnogih karakteristika koje je primetio, naglasio je odnos prema svetu, okolini i ljudima, njegovo ponašanje je isto kao i prema hrani. On vlada situacijom i odlučuje.

Dobio je šećerne kuglice i terapiju za 7 dana.

Sve u svemu, izvestiću vas kako deluje, da li ima promena kada je u pitanju alergija na hranu i atopijski dermatitis i kako napraduje naša borba sa ovim, iako se često zanemaruje, ni malo jednostavnim problemima, od kojih boluje 20 do 30% dece.

Sve o homeopatiji kod atopičara možete pročitati ovde

1 comment :

  1. Ne znam kada ste isli kod homeopate, ali me jako interesuje kakvi su rezultati? Moje dete se bori sa alergijama na hranu i potrebna mi je svaka informacija. Hvala unapred

    ReplyDelete