Ona je mama koju u poslednje vreme često viđamo na našem internet nebu. Njen blog, Mamino vreme, okupio je mnoge mame, pre svega obične mame, a onda i mame koje se ističu određenim angažovanjem, idejama ili se suočavaju sa specifičnim izazovima.
U rubrici Hrabre mame, moja gošća, Manuela Kamikovski, kojoj ovom prilikom uzvraćam gostoprimstvo, svake srede predstavlja jednu mamu koja svojim primerom pruža podršku u borbi koju je vodila ili koju još uvek vodi.
Postavila sam joj ista pitanja koja ona postavlja svim hrabrim mamama, jer je red da nam na ista odgovori i sama 😉. A ko je zapravo Manuela? Koji su njeni izazov i kako ona provodi mamino vreme - pročitajte u prvom intervjuu na ovom blogu.
Ko je u stvari Manuela?
Ja sam osoba koja baš ne voli nepravdu
i nametanje bilo čega, te često upadam u ulogu spasioca ili buntovnika. Veoma
uporna (neko bi možda rekao i tvrdoglava 😉), saosećajna i kreativna. Volim da plešem i boravim u
prirodi, a najviše na svetu uživam u smehu i zagrljajima svoje dece. Tigar mi
je omiljena životinja.
E sad, kad na sve to dodam da sam i
psiholog, i porodični savetnik, pa asertivni trener, čini mi se da sam se godinama dobro nosila sa gore spomenutim nepravdama
i nametanjima kako u odnosu na mene, tako i svet generalno. Sve dok nisam
postala mama. Tada sam zapravo počela da razmišljam u pravcu – a u kakvom to
svetu želim da rastu naša deca? Šta ja mogu da učinim da svet bude divno mesto
za život svima? I tako, nastaje Mamino vreme. Kroz tu moju stranicu, pokušavam
da budem u isto vreme i spasilac i buntovnik, i mama i stručnjak za temu
roditeljstva.
Kojom idejom si bila motivisana kada si napravila rubriku Hrabra mama?
Mamino vreme nastaje iz moje želje da opovrgnem
imperativ koji vlada o majčinstvu, tačnije imidža da je - savršena mama jedino
dobra mama.
Htela sam pa pokažem da su mame divne i
hrabre jer se svakodnevno bore sa raznim, ne samo roditeljskim izazovima. Ideja
mi je bila da rešenja problema o kojima Hrabre mame budu pisale pomognu nekoj
mami da izađe iz svog začaranog kruga zbog čega se oseća loše ili nekompetentnom
mamom. Htela sam „glasnije“ da pošaljem poruku svim mama da je u redu biti
nesavršen i da svaki problem ima rešenje (iako ga možda trenutno ne vidi).
Kako biraš koje hrabre mame će biti gosti na tvom blogu?
Sve je počelo od spiska mama koje su
na neki način javne ličnosti, da ne kažem „poznate“, a čiji stavovi o
roditeljstvu mi se dopadaju 😊.
One su mi asocijacija na divne žene koje su i mame, i supruge, i sestre, i
ćerke, i radnice, i svašta još nešto, a koje se svakog dana trude da im
porodice budu srećne i zadovoljne. Hrabre da o borbama sa roditeljskim
izazovima pričaju javno i tako ruše nerealna i opterećujuća očekivanja od
majki.
Iz priče u priču, upoznala sam zaista
divne žene, koje su i same preporučivale druge žene koje zaslužuju mesto u
mojoj rubrici. I tako broj Hrabrih mama raste iz nedelje u nedelju.
Po čemu su sve tvoje hrabre mame slične?
Moje Hrabre mame su divne žene koje
imaju dovoljno hrabrosti da budu drugačije, da se svojim radom eksponiraju i
odolevaju kritikama tipa: „Ali ti nisi savršena“, a sve zarad želje da i
njihove porodice budu zdrave i zadovoljne.
Svim mamama postavljaš ista pitanja. Šta te je navelo da osmisliš, na izgled tako jednostavna pitanja, koja zapravo otkrivaju mnogo više?
Simbolično, to predstavlja moj stav da
mame prolaze kroz iste ili veoma slične roditeljske izazove, ali na drugačiji
način. Svi smo mi ljudi, ali smo različite individue. To bogatstvo različitosti
se najbolje može videti ukoliko sve dobiju ista pitanja, zar ne?
Šta sve kao psiholog saznaješ iz odgovora tvojih hrabrih mama?
Iako mnoge Hrabre mame ne poznajem
privatno, ono što mogu reći za njih jeste da su svojim učešćem pokazale svoju
ranjivost, ali i neizmernu snagu koja najčešće dolazi do izražaja baš u
najizazovnijim momentima. Njihove priče su bitne i korisne, jer nam pokazuju da
svaki problem ima rešenje i da uvek postoji neko ko će pružiti pomoć i podršku.
Neke su više, a neke manje pisale, ali
to uopšte ne umanjuje našu korist od njihovih priča, priče svake od njih.
Analizirajući mame u svom profesionalnom iskustvu psihologa i porodičnog savetnika, kako bi opisala život jedne savremene mame?
Prvo sam počela da pišem o jednoj
prosečnoj zaposlenoj, umornoj i iscrpljenoj mami, koju dodatno muči griža
savesti jer ne provodi dovoljno vremena sa svojim detetom, ali sam odustala.
Odustala sam od tog opisa jer se iza svega toga nalazi jedna brižna, uporna, istrajna,
snalažljiva i hrabra žena koja svakog dana treba da uskladi sve svoje životne
uloge. Nekim mamama to ide lakše, nekima mamama teže, ali je važno prepoznati
trud da i njihove porodice budu zdrave i zadovoljne! Taj trud je snaga te žene
sa kojom može da se radi i pruži adekvatna pomoć i podrška, a sa ciljem da svi
članovi te porodice budu zdravi i zadovoljni, uključujući i nju.
Kakva je uloga žene danas u porodici i društvu?
Iako još uvek dominira patrijarhalni
način vaspitanja, imam utisak da dolazi do pomaka u porodičnom funkcionisanju,
u smislu podele poslova i odgovornosti. Iako ima pomaka, deluje da žene i dalje
imaju submisivnu poziciju kako u porodici, tako i u društvu.
Kako se ti snalaziš u ulozi mame?
Učim svakog dana nešto novo o
roditeljstvu, o vaspitanju, o deci, o sebi. Nekada nam je tako lepo i baš
uživamo, a ima dana kada mislim da sam najgora mama na svetu i samo želim da se
taj dan završi. Sve u svemu, mislim da se dobro snalazim, jer vidim da su mi
deca zdrava i zadovoljna.
Koji su tvoji izazovi sa kojima si se borila i sa kojim se i dalje boriš?
Izazova je bilo dosta, a verujem da će
ih biti još.
Neki od izazova sa kojima sam se
izborila, a koji su na neki način ostavili značajniji uticaj na mene kao mamu
su: ne porediti sopstvenu decu međusobno i uvođenje čvrste hrane mlađem detetu.
I dalje se borim sa izazovom kako da
između dece izgradim odnos pun poverenje i ljubavi, kao i sa svojim impulsom da
se ne uključim u njihove svađe i glumim sudiju.
Kako provodiš vreme za sebe ako ga uopšte imaš?
Kada imaš malu decu, zaista imaš malo
vremena za sebe (jer kada ga imaš ti si preumorna).
Međutim, naučila sam da mi jutarnja
kafa predstavlja baš to „vreme za mene“. To je vreme kada jednostavno blejim i
punim baterije.
0 коментара :
Post a Comment