Ona je mama koju u poslednje vreme često viđamo na našem internet nebu. Njen blog, Mamino vreme, okupio je mnoge mame, pre svega obične mame, a onda i mame koje se ističu određenim angažovanjem, idejama ili se suočavaju sa specifičnim izazovima. 

U rubrici Hrabre mame, moja gošća, Manuela Kamikovski, kojoj ovom prilikom uzvraćam gostoprimstvo, svake srede predstavlja jednu mamu koja svojim primerom pruža podršku u borbi koju je vodila ili koju još uvek vodi.  

Postavila sam joj ista pitanja koja ona postavlja svim hrabrim mamama, jer je red da nam na ista odgovori i sama 😉. A ko je zapravo Manuela? Koji su njeni izazov i kako ona provodi mamino vreme - pročitajte u prvom intervjuu na ovom blogu. 

Ko je u stvari Manuela? 

Ja sam osoba koja baš ne voli nepravdu i nametanje bilo čega, te često upadam u ulogu spasioca ili buntovnika. Veoma uporna (neko bi možda rekao i tvrdoglava 😉), saosećajna i kreativna. Volim da plešem i boravim u prirodi, a najviše na svetu uživam u smehu i zagrljajima svoje dece. Tigar mi je omiljena životinja.

E sad, kad na sve to dodam da sam i psiholog, i porodični savetnik, pa asertivni trener, čini mi se da sam se godinama dobro nosila sa gore spomenutim nepravdama i nametanjima kako u odnosu na mene, tako i svet generalno. Sve dok nisam postala mama. Tada sam zapravo počela da razmišljam u pravcu – a u kakvom to svetu želim da rastu naša deca? Šta ja mogu da učinim da svet bude divno mesto za život svima? I tako, nastaje Mamino vreme. Kroz tu moju stranicu, pokušavam da budem u isto vreme i spasilac i buntovnik, i mama i stručnjak za temu roditeljstva.

Kojom idejom si bila motivisana kada si napravila rubriku Hrabra mama?

Mamino vreme nastaje iz moje želje da opovrgnem imperativ koji vlada o majčinstvu, tačnije imidža da je - savršena mama jedino dobra mama.

Htela sam pa pokažem da su mame divne i hrabre jer se svakodnevno bore sa raznim, ne samo roditeljskim izazovima. Ideja mi je bila da rešenja problema o kojima Hrabre mame budu pisale pomognu nekoj mami da izađe iz svog začaranog kruga zbog čega se oseća loše ili nekompetentnom mamom. Htela sam „glasnije“ da pošaljem poruku svim mama da je u redu biti nesavršen i da svaki problem ima rešenje (iako ga možda trenutno ne vidi).

Kako biraš koje hrabre mame će biti gosti na tvom blogu? 

Sve je počelo od spiska mama koje su na neki način javne ličnosti, da ne kažem „poznate“, a čiji stavovi o roditeljstvu mi se dopadaju 😊. One su mi asocijacija na divne žene koje su i mame, i supruge, i sestre, i ćerke, i radnice, i svašta još nešto, a koje se svakog dana trude da im porodice budu srećne i zadovoljne. Hrabre da o borbama sa roditeljskim izazovima pričaju javno i tako ruše nerealna i opterećujuća očekivanja od majki.

Iz priče u priču, upoznala sam zaista divne žene, koje su i same preporučivale druge žene koje zaslužuju mesto u mojoj rubrici. I tako broj Hrabrih mama raste iz nedelje u nedelju.

Po čemu su sve tvoje hrabre mame slične?

Moje Hrabre mame su divne žene koje imaju dovoljno hrabrosti da budu drugačije, da se svojim radom eksponiraju i odolevaju kritikama tipa: „Ali ti nisi savršena“, a sve zarad želje da i njihove porodice budu zdrave i zadovoljne.

Svim mamama postavljaš ista pitanja. Šta te je navelo da osmisliš, na izgled tako jednostavna pitanja, koja zapravo otkrivaju mnogo više? 

Simbolično, to predstavlja moj stav da mame prolaze kroz iste ili veoma slične roditeljske izazove, ali na drugačiji način. Svi smo mi ljudi, ali smo različite individue. To bogatstvo različitosti se najbolje može videti ukoliko sve dobiju ista pitanja, zar ne?

Šta sve kao psiholog saznaješ iz odgovora tvojih hrabrih mama?

Iako mnoge Hrabre mame ne poznajem privatno, ono što mogu reći za njih jeste da su svojim učešćem pokazale svoju ranjivost, ali i neizmernu snagu koja najčešće dolazi do izražaja baš u najizazovnijim momentima. Njihove priče su bitne i korisne, jer nam pokazuju da svaki problem ima rešenje i da uvek postoji neko ko će pružiti pomoć i podršku.

Neke su više, a neke manje pisale, ali to uopšte ne umanjuje našu korist od njihovih priča, priče svake od njih.

Analizirajući mame u svom profesionalnom iskustvu psihologa i porodičnog savetnika, kako bi opisala život jedne savremene mame? 

Prvo sam počela da pišem o jednoj prosečnoj zaposlenoj, umornoj i iscrpljenoj mami, koju dodatno muči griža savesti jer ne provodi dovoljno vremena sa svojim detetom, ali sam odustala. Odustala sam od tog opisa jer se iza svega toga nalazi jedna brižna, uporna, istrajna, snalažljiva i hrabra žena koja svakog dana treba da uskladi sve svoje životne uloge. Nekim mamama to ide lakše, nekima mamama teže, ali je važno prepoznati trud da i njihove porodice budu zdrave i zadovoljne! Taj trud je snaga te žene sa kojom može da se radi i pruži adekvatna pomoć i podrška, a sa ciljem da svi članovi te porodice budu zdravi i zadovoljni, uključujući i nju.

Kakva je uloga žene danas u porodici i društvu?

Iako još uvek dominira patrijarhalni način vaspitanja, imam utisak da dolazi do pomaka u porodičnom funkcionisanju, u smislu podele poslova i odgovornosti. Iako ima pomaka, deluje da žene i dalje imaju submisivnu poziciju kako u porodici, tako i u društvu.

Kako se ti snalaziš u ulozi mame?

Učim svakog dana nešto novo o roditeljstvu, o vaspitanju, o deci, o sebi. Nekada nam je tako lepo i baš uživamo, a ima dana kada mislim da sam najgora mama na svetu i samo želim da se taj dan završi. Sve u svemu, mislim da se dobro snalazim, jer vidim da su mi deca zdrava i zadovoljna.

Koji su tvoji izazovi sa kojima si se borila i sa kojim se i dalje boriš?

Izazova je bilo dosta, a verujem da će ih biti još.

Neki od izazova sa kojima sam se izborila, a koji su na neki način ostavili značajniji uticaj na mene kao mamu su: ne porediti sopstvenu decu međusobno i uvođenje čvrste hrane mlađem detetu.

I dalje se borim sa izazovom kako da između dece izgradim odnos pun poverenje i ljubavi, kao i sa svojim impulsom da se ne uključim u njihove svađe i glumim sudiju.

Kako provodiš vreme za sebe ako ga uopšte imaš?

Kada imaš malu decu, zaista imaš malo vremena za sebe (jer kada ga imaš ti si preumorna).

Međutim, naučila sam da mi jutarnja kafa predstavlja baš to „vreme za mene“. To je vreme kada jednostavno blejim i punim baterije.

A da, tu su i odlazak sa suprugom u pozorište ili bioskop, vođenje bloga Mamino vreme, odlazak na edukacije, a počastim se i feniranjem kod frizera. 

Roditeljstvo Za mame

10:54:00 PM

Šta mislite kako izgleda kada mama uzme slobodan dan od vikenda i ode na izlet sa drugim mamama? Evo sad ću vam kasti.

Mame koje su navikle da vikend posvećuju porodici i kući, a po mom poslednjem istraživanju takvih je 98%, moraju da naprave kompletnu organizaciju kako bi uzele jedan dan vikenda za sebe. 

To najčešće podrazumeva dobro organizovan plan na domaćem terenu: šta će porodica jesti i šta će raditi kako se vikend rutina, koja često uključuje jurnjavu i odvođene dece na treninge ili rođendane, ne bi poremetila.

Mi smo to uspele!

Mame iz bloka.

Dve zahvaljujući rekreativnoj nastavi na kojoj su bila deca, pa su imale manje griže savesti, a dve zahvaljujući divnim muževima, koji su nakon čekiranih obaveza, rođendana i treninga, jedva čekali na miru da igraju igrice, a da mama kvočka ne zvoca. 

Kada na put odete bez dece, imate osećaj da ste poslednji put bili negde sami u nekom drugom životu.

Putovanje je počelo tako što smo se skoro pa na vreme našle i krenule ka autobusu. Nijedna nije bila u stresu zbog ciklusa. Nijedna nije imala bolesno dete kod kuće, muža koji će da pridikuje ili neku mameću krizu. Sve smo bile koliko se može reći smirene mame, ali je jedna u dokolici odgovorno ponela iz poštanskog sandučeta 5 koverti u kojima su se nalazili mesečni računi, koje je ceo dan šetala po Temišvaru.

Autobus je krenuo na vreme. Radi dalje priče moram napisati da je prosek godina u busu bio 50+: desetak nas koji još uvek imamo 30+, i penzioneri. Nismo razmišljale o krizi četrdesetih, jer smo bile jedne od najmlađih u autobusu, pa nas je tokom celog dana nosio taj mladalački duh. 

Već po izlasku iz Beograda, krenuli su pozivi od kuće. Komšinica mame saputnice tražila je nazad svoj štap za ukrašavanje torti koju je trebalo ukrasiti do 12h zbog odlaska na rođendan. Frka je nastala jer je uređaj za šlag nestao. Muž traži aparat po instrukcijama koje čuje ceo autobus, ali ga ne nalazi, već odlazi u najbliži market da kupi nov, ali mi i ceo naš autobus nismo bili te sreće. Postaje napreto, ceo autobus je na nogama, da li će komšinica sasuti paljbu po neodgovornoj mami koja je štap izgubila. Do zapleta priče dolazi kada druga mama saputnica angažuje starije dete da u njihovoj kuhinji pronađe uređaj za ukrašavanje (ne znam uopšte zašto se zove štap za šlag, kada uopšte ne liči na štap!). Junak naše priče pronalazi uređaj po uputstvima, srednje dete druge mame odlazi, preuzima ga i nosi ga na pravu adresu. Misija izvršena, torta za rođendan ukrašena. Sliku videle nismo.

Ali da se vratimo na Temišvar.

Temišvar - put ka Evropi (?) 

U Temišvar se u poslednje vreme sve češće ide zbog jeftinih letova ka Evropi koje organizuju low cost kompanije. Mnogi idu i zbog kupovine u Julius tržnom centru kada su aktuelna sezonska sniženja. Temišvar nam je blizak i zbog srpske zajednice koja se tamo nalazi. 

Mi nismo išle ni u Evropu ni u šoping, ni zbog srpske zajednice, već u organizaciji opštine Novi Beograd, na kaficu i da nam dupe vidi puta.

Posle skoro četiri sata puta došle smo do Temišvara.

Kod nas mama je uvek sve u tajmingu. 

Pokušavamo da u ograničenom vremenskom roku uradimo milion stvari. 

Da bismo stigle da vidimo ceo grad, popijemo kafu na miru, ručamo i da na kraju da kupimo suvenire, opsesivno kompulzivne mame ili mame puštene sa lanca – krenule su mahnitalo da izvršavaju same sebi nametnute ciljeve.

Temišvar - šta videti

Prvo smo krenule u šetnju i obilazak grada. Na prvi pogled, ovaj grad na reci Begej, a slučajno nazvan po reci Tamiš, deluje kao spoj siromašnog socijalizma i božanstvenog baroka. Čekirale smo se na Trgu Ujedinjenja i na Trgu Slobode na kojem se nalazi zgrada Garde i stara Gradska kuća.

Na Trgu Ujedinjenja nalazi se i Saborna crkva Srpske Pravoslavne crkve. Srbi u Temišvaru imaju istoriju, ali njihov broj je iz decenije u deceniju sve manji. 

    

    U crkvi smo se silno ismejale jer smo bile primorane da pazimo na času i slušamo govoranciju vodiča, a zabranjeno voće je najslađe, kao i naš smeh. Ali nešto smo i zapamtile. 

     Naša katedralna crkva je sagrađena davne 1748. godine i nosi posvetu Svetom Đorđu. Crkva je nakada bila škola, a njen najpoznatiji đak je bio Miloš Crnjanski. U blizini i danas postoji srpska gimnazija, ali se broj đaka s godinama znatno smanjuje. Detalj koji nas je impresionirao je ikonostas u zlatnoj boji, koga su stvorili Konstantin Danilo i majstor Mihailo. 

    

     Čekiranje smo nastavile na Trgu Pobede na kojem se nalaze zgrada Opere i nacionalnog teatra i najstarija zgrada, dvorac Janoša Hunadija ili po srpski Sibinjanin Janka, podignut u 15.veku. On je danas muzej Banata. 

     Na drugoj strani trga nalazi se Banatska mitropolija rumunske crkve. Na trgu se nalaze i druge gradske palate, u stilu secesije, nastale u poslednjim decenijama i godinama perioda vladavine Austrougarske. Replika statue vučice koja doji Romula i Rema nalazi se na ovom prelepo uređenom trgu zbog kojeg je Temišvar i dobio nadimak “Mali Beč”, mada je meni više ličio na Mali Prag.

Kada smo uredno obišle sva tri trga i ušle u dve katedrale, čekirale se i precrtale ove tačke sa liste stvari koje treba videti u Temišvaru, koji je dovoljno mali da ga možete obići za dva – tri sata, sele smo u kafić da se osvežimo i popijemo kafu. Nakon što je konobarica nekako jedva razumela na našem grupnom savršenom engleskom jeziku i nakon što nam se u kafiću samopozvan priključio lik iz autobusa, verovatno razmišljajući koju koku da osvoji, naručismo kafe, sve različite, kako već žene sa stavom to rade. Da li smo mu delovale kao pomahnitale domaćice ili ga je privukao naš diktatorsko - nekontolisani  smeh, čoveka u društvo primismo sa nevericom, ali ga zadržasmo, jer smo cool.

Šetnju Temišverom nastavile smo u Parku ruža, eto, samo da se kaže da smo sve obišle, a onda smo sa druge strane došle do Trga Ujedinjenja, sa kojeg se prostirao još lepši pogled na našu crkvu i građevine oko trga, ispred kojih su se nalazile bašte kafića. 

Smeh i glupiranje bili su neizostavni detalji našeg izleta, ali naša ničim izazvana sreća nije naišla na razumevanje naših saputnika, naročito kada smo došle 15 minuta nakon dogovorenog vremena za povratak. Dve, naizgled vrlo miroljubive bakice su u našem odsustvu nagovarale vodiča da autobus krene bez nas, a jedan gospodin nas je izvređao sa takvom gorčinom, da je i njegova supruga morala da nas brani. Eto šta možete očekivati na putu kada ste veseli. Doduše, i kad kasnite.

Zašto je dobro otići na izlet sa drugaricama bez dece?

 

Izlet sam nazvala organizovano opuštanje od sopstveno – robotsko - nametnutog života.  Ali kako god da zvuči i kako god ga mi doživljavamo, ovaj kratak izlet, od skoro osam sati provedenih u autobusu, na mame ima i terapeutski efekat. 

Ja sam izvukla nekoliko benefita:

1.       Mozak je na otavi: Odmaranje mozga nam je preko potrebno, jer smo non stop u obavezama i ispunjavanju ciljeva.

2.       Promena prioriteta: Ne misli se o fiziološkim potrebama deteta oko kojih brinemo više puta dnevno.

  

3.       Ne predviđaš budućnost: Kada znaš da će dete napraviti scenu – pre nego što će se to desiti, daješ mu uređaj čiji si zakoreli protivnik da bi ga umirila.

4.       Opuštanje donosi više smeha, a smeh dušu leči. Naravno da smo bile najglasnije u busu. Ne smem ni da zamislim šta bi tek bilo da smo otišle negde u noćni provod.

5.       Žene u grupi se ponašaju kao lavice, tako da je čopor pravo mesto da se na putu osećate snažnije.

6.       Brzi i konkretni dogovori: bez kukanja, cvilenja, ljutnje i plakanja.

7.       Radiš apsolutno ono što ti se hoće: ne ono što ti je dete nametnulo. 

Evo i dokaza:

        

    

Za mame

10:34:00 PM

Iako Beograd za decu nema toliko sadržaja koliko bi možda jedan glavni grad trebalo da ima, nigde nisam primetila da se deca čuju glasnije nego u Beogradu. Beograd je kid friendly grad i ovo je jedan moj pogled na delove Beograda u kojima su deca uvek dobrodošla.

Beograd je grad koji ima toliko veliku dušu koliko samo mi možemo u našoj glavi da zamislimo. 

Šta reći o Beogradu što se već ne zna? Apsolutno ništa. Svako ima svoj ugao posmatranja, ali činjenice su nešto što izdvaja opšta mesta svakog grada: Beograd ima dva rečna bogatstva, Savu i Dunav,  ima stari i novi deo, starosedeoce i dobro-došljake, ima i Adu Ciganliju, Avalu i Kalemegdan, Tašmajdan, Zemun, Košutnjak, zatim i Zvezdarsku, Banjičku i Bojčinsku šumu. To su najznačajniji delovi grada gde možete provoditi vreme sa svojom porodicom, a ja ću vam izdvojiti one na kojima se moja deca i ja osećamo najopuštenije. 

 1. Muzej nauke i tehnike

Da ne bude da stvaram od mojih malih bandita nekakve "naučenjake", ali Muzej nauke i tehnike je jedini sadržajem prilagođeni muzej za decu u Beogradu i s punim pravom mogu da kažem da su i pored muzejskih pravila, deca slobodna u otkrivanju nepoznatog i nesputana u svom prirodnom ponašanju.

Muzej ima više sadržaja, a jedan ceo deo je prilagođen nauci za najmlađu publiku. Glavna postavka muzeja je takođe veoma zanimljiva deci. Ona sadrži starinske aparate i uređaje, telefone, stare radio prijemnike, koje deca mogu da gledaju samo u crtaćima, na buvljacima i u muzejima, ogroman globus koji deca obožavaju, orgulje i stara vozila, koja se nalaze u prizemlju, gde se nalazi i dečiji deo. 

Dečiji deo muzeja podeljen je na dva dela: muzej igračaka i naučni deo, koji je deci najzanimljiviji. Tu su na interaktivan način predstavljena otkrića iz oblasti astronomije, matematike, fizike, biologije i psihologije. Vizuelna rešenja eksponata na praktičan način približavaju malim posetiocima nauku kroz korišćenje samih eksponata kao predmeta eksperimenata: kroz vožnju bicike do aktiviranja zvuka iz radio prijemnika; snopova molekula, učenje o silama teže i ravnoteže u krivoj kući, smejanje u sobi sa krivim ogledalima, nova saznanja osopstvenoj težini na Marsu, Saturnu i posmatranje planeta Sunčevog sistema. 

Nemojte misliti da je muzej samo za školsku decu, deca već od tri godine mogu razumeti i upoznati se sa nekim pojmovima koji se predstavljaju u muzeju. Najvažnije od svega je to da su u Muzeju nauke i tehnike deca uvek dobrodošla i da se buka i pipkanje eksponata tolerišu, a u dečijem delu su i poželjni. Mnoge aktivnosti, gostujuće postavke i radionice su posvećene upravo deci. 

Ovaj muzej je odlična zabava, naročito ako želite da provedete kvalitetno vreme sa svojim detetom. Ono što je sigurno je da će vam se toliko svideti da ćete i vi i dete poželeti da ga ponovo posetite. Mi smo čak tamo slavili rođendan o kome se mesecima pričalo i koji je inspirisao i drugu decu da baš u njemu proslave najveseliji dan u godini. 

Porodična karta za muzej je 300 dinara, a muzej se nalazi ovde.

2. Dunavski kej

Šetalište na Dunavskom keju nalazi se kod bivšeg hotela Yugoslavija, na Novom Beogradu. Preporuka je provoditi vreme na keju kada je sunčan dan, ali ne previše vreo. Šetnja u vreme najjačeg sunca nije poželjna u ovom delu šetališta, jer se baš duž dečijeg dela ne nalazi hlad. Najbolji period za šetnju su poslepodnevni sati. 

Od sadržaja - nema šta nema, samo se pripremite za buku i držite novčanik pri ruci: luna park, igraonica na otvorenom, mini bandži, veštačka stena, čitavi gradovi - skakaonice, bicikle, autići.

Evo cena pojedinih aktivnosti čisto da se pripremite: Luna park (vožnja je 80 dinara, ali ako kupite 5 platićete 240), igraonica (400 dinara ulaz za decu), gradovi na naduvavanje (150 dinara 15 minuta, ali divni momci nam uvek produže vreme). 

Duž celog poteza su splavovi - kafići i restorani gde možete ručati, a duž šetališta možete grickati kokice, kuvani i pečeni kukuruz, jesti sladoled, palačinke, pomfrit, šećernu penu. Za ovakvu jednu šetnju budite spremni da izdvojite minimum 1000 dinara, pod uslovom da se dogovorite sa detetom za ispunjenje samo određenog broja željica. 

3. Šetališta pored reka 

Mirnija i opuštenija šetališta pored reka, koja vas mogu manje koštati, jer dečiji sadržaji koji mame pare nisu stavljeni u prvi plan, nalaze se na:

-  novobeogradskoj strani Save, 
-  šetalištu na Ušću reka Save u Dunav kod Brankovog mosta i 
-  stazi Dorćolske strane Dunava. 

Svako od ovih šetališta ima prelepe poglede, manje sadržaje za decu, a duž svih šetališta nalaze se i biciklističke staze: sa Dunava iz dela Starog grada možete doći do Ade Ciganlije, a novobeogradske staze su povezane sa svih strana. Bicikle možete iznajmiti na početku svakog šetališta. 

Ukoliko vam je do sportskog dana, kraj šetališta se nalaze i teretane na otvorenom. 

Ne morate brinuti o hrani i piću, svuda se nalaze čuveni novobeogradski splavovi na kojima možete jesti i piti. Ako se snađete za čuvanje dece - ovi klubovi na vodi najbolji su noćni provod u regionu.

Beograd ima moć da ga svi prihvataju kao svog i energiju da i on sam prihvati sve kao svoje. 

3. Akvarijum i tropikarijum 

"ljubavlju do ideje, voljom do realizacije"

Pre manje od godinu dana otvoren je prvi Javni akvarijum i tropikarijum u Beogradu. Ova vodena oaza nalazi se na Senjaku i otkriva nam vodeni svet kakav nismo imali prilike da vidimo u Beogradu. U divnom ambijentu, na površini od 400m2, možete videti pirane, ribicu Nemo, korale iz Crvenog mora, jastoge, jegulje, ribe iz Amazona i sa Havaja.

Zanimljivo je da su ga otvorili entuzijasti i da akvarijum živi od donacija, a ulaz je besplatan. Bilo bi dobro da prilog za hranu ribicama, kornjačama, papagajimia, gušterima i zmijama ostavite na mestu predviđenom za to, koji se nalazi sa leve strane pored ulaza kao zahvalnicu što ste uživali u prelepom ambijentu. Ovo mesto me svaki put podseća koliko je važna volja i kako sve možemo uraditi ako verujemo u sebe i svoju ideju.

Svi u Beogradu mogu da se zovu Beograđanima bez obzira na to koliko dugo u njemu žive.

4. Ada Ciganlija 

"pogled je širok onoliko koliko ga vidimo"

Savsko jezero Ada Ciganlija je oaza odmora i umora. To je pravo carstvo slobode za decu. Spremite se za uživanje u prirodi i aktivnostima na prostoru obogaćenom raznim sadržajima za decu, ali i za odrasle. 

Ada je prava svaštara fantazije! Ne znate šta biste pre. Od igraonica na vodi, avantura parka, mini golfa, bandžija, zip-lajna, do kafića sa igraonicama, peskom, toboganima, bazenom, sportskih terana. Međutim, ukoliko želite mir i tišinu, možete ih dobiti, ali na manje posećenim mestima, za kojima morate tragati, jer Ada je beogradsko more i tokom leta ume da bude prebukirana. Što se hrane tiče - nećete ostati gladni - brza hrana, hrana u restoranima, grickalice - sve je dostupno. 

Ada ima dve strane: Makiška strana, na koju možete ići kolima do mesta koje vam odgovara (mada očekujte gužvu na parkingu i zakrčenje saobraćaja u popodnevnim satima, u pravcu ka gradu) i Savsku stranu, na koju kolima možete ući uz doplatu parkinga (250 din), ili parkirati na ulazu u Adu po ceni od 100 dinara za ceo dan.

Takođe, sa novobeoradske strane, preko Save, možete ići brodićem (cena vožnje je 80 dinara, ali porodične karte su povoljnije), što upotpunjuje dečiju zabavu. Fenomenalna stvar je da u čamcima možete transportovati bicikle i vožnju sa novobeogradskog asfalta nastaviti u prirodi. 

Sa Savske strane nalaze se: naučni, izletnički park, sportski tereni, veslački klubovi, igraonica na vodi, nudistička plaža, bandži, Ada Safari, gde možete pecati i uživati u ribljim specijalitetima. Na suprotnoj strani je često čistija voda, ukoliko se odlučite za kupanje, ali to je samo moje zapažanje (uostalom, kao i sve na ovom blogu).

Na koju god stranu da odete, možete se prevesti na drugu stranu peške, biciklom (iznajmljuju se oko cele Ade po ceni od 300 dinara), vozićem (karta je 150 dinara) ili možete preplivati, mada vam ovaj put ne bih preporučila, zbog visoke trave na sredini jezera.

5. Tašmajdanski park 

- oaza mira u srcu grada

U samom centru Beograda nalazi se Tašmajdanski park, mesto za opuštanje i odmor, mesto gde deca u srcu grada imaju svoju oazu u prirodi. Postoji nekoliko parkića za decu podeljenih po uzrastu dece: bebe, deca od 2 - 5 i treći deo predviđen za malo starije avanturiste.

Pored parka nalaze se i Dečiji kulturni centar, Malo pozorište Duško Radović i crkva Svetog Marka.

Beograd se svakodnevno menja, ali i prilagođava se svakome. 

6. Kalemegdan 

Nezaobilazna turistička destinacija Beograda, ali i deo grada gde svakodnevno borave deca, penzioneri i umetnici, Kalemegdan, je gradski park koji u svom centralnom delu ima tvrđavu, utvrđenje starog Beograda. 

Neki misle da se najlepši pogled na Beograd nalazi upravo na platou iznad ušća Dunava i Save na Kalemegdanu, i to baš kod simbola grada, spomenika Pobednik, dela vajara Ivana Meštrovića. Predivan pogled na Beograd možete doživeti i sa kule koja pripada opservatorijumu. 

Kroz jednu od sedamnaest kapija ulazi se u tvrđavu u kojoj se nalazi i Vojni muzej. Zavisno od uzrasta, decu na Kalamegdanu možete povesti u istraživanje tvrđava, u viteški pohod kroz Planetarijum, Rimski bunar, u crkvu Ružicu, do Kule Nebojše, Vojnog i Prirodnjačkog muzeja, topova na otvorenom, dinosaurus parka (ulaz 250 dinara za decu, 300 dinara za odrasle), i nezaobilazni luna park i zoo vrt.

7. Beo zoo vrt 

Ne tako reprezentativan, ali u samom centru grada i sa posebnim šmekom, na Kalemegdanu se nalazi beogradski zoo vrt ili Vrt dobre nade. 

Karakterističan je po ljubavi belih lavova: mnogo beba belih lavova rođeno je u ovom zoo vrtu. Simboli ovog zoološkog vrta su sve bele životinje: beli lav, tigar, orao, vuk... Životinje su zatvorene u kavezima i u skučenom prostoru, što mnoge ljubitelje životinja ne ostavlja ravnodušnim, iako deca na to i ne obraćaju pažnju. Pešačke staze su na mnogim mestima neprilagođne za kolica. Deo u kome deca najviše uživaju je bebi zoo vrt, gde su puštene mini kozice koje deca mogu slobodno maziti i hraniti travom, specijalno namenjenoj za njih. 

Vrt ima preko 2000 životinja. Cena karata za odrasle je 400, a za decu 300 dinara.

8. Kolarac 

"oaza pravog muzičkog ukusa"

Muzički centar Kolarac svakog meseca svoja vrata otvara za decu. To je serijal koncerata koji uči decu kako se sluša muzika. Cilj ovakvog približavanja muzike deci je ne samo jedna prava muzička edukacija, već i negovanje osećaja za lepo i izgradnju kvalitetnog muzičkog ukusa. Organizatori su se i po ceni pobrinuli da klasičnu muziku približe široj dečijoj publici, tako da po ceni od samo 100 dinara možete prisustvovati ovom pravom muzičkom spektaklu.

Deca se na zanimljiv način, u konstantnoj interakciji uče bontonu na koncertu i osnovama muzičke kulture. Prirodi dečijoj se nije stalo na put  - skoro sve im je dozvoljeno, da ustanu, djuskaju, tapšu, a na kraju koncerta voditelj programa ih poziva na  binu da osete scenu, vide instrumente izbliza ili popričaju sa muzičarima. Barok, renesansa, Diznijeva muzika, Beatlesi samo su neki od zvukova uz koju deca na Kolarcu mogu igrati i pevušiti.Takođe, Kolarac svakog meseca, nekada i dva puta mesečno, organizuje Koncerte za bebe, gde je ulaz za bebu besplatan, a kartu u isznosu od 400 dinara plaća samo bebin pratilac.

9. Šetalište Savamala 

Da ne ulazimo u činjenicu na koji način je sagrađena, šetalište pored Save, u starom delu Beograda je najmodernije uređeno šetalište u Beogradu. Pogled - predivan, dečijih besplatnih parkova - za sada čak 3, hrane i pića - ima, cene na svetskom nivou. Za sada obećava, pogledajte fotografije:

Ovo je moja perspektiva Beograda, onakvim kakvim ga ja i moji dečaci doživljavamo. Ukoliko sam neki deo Beograda za decu, gde vi volite da provodite vreme sa klincima - propustila, podelite to sa nama u komentaru. 

Beograd je dovoljno veliki za sve nas, a dovoljno mali da se baš tamo sretnemo!

Stranicu Mama i dete možete pratiti i na Facebooku.

P.S. Pozivam mame blogerke da napišu vodič za decu kroz svoj grad - jer je i Srbija kao Beograd - dovoljno velika za sve nas, a dovoljno mala da se baš tamo sretnemo!

  

Za decu Za duh i telo Za mame

5:33:00 PM