Dobrodošli na blog: Kako je živeti gluten free život u Srbiji?

Tri meseca od kako sam rodila svoje drugo dete suočila sam se sa problemom od koga se plaše svi roditelji - sa zdravljem bebe. Umesto da uživamo u najlepšim trenucima, u prvoj šetnji, prvim zalogajima, prvim koracima, počela je naša borba sa atopijskim dermatitisom, a zatim i sa alergijama na hranu. 

Prva potvrđena alergija bila je osnovna hrana na kojoj preživljavaju sve bebe- mleko. Nakon dva meseca pretrage i analiza, spoznali smo da je moja beba, do juče zdrava i nasmejana, a sada u teškim mukama od ekcema po celom telu, nenaspavana i plačljiva, ima problem sa alergijama na pšenicu, raž, kikiriki, grašak, mleko, soju, jaja, ali i druge namirnice koje su se kasnije s vremena na vreme menjale.  

Tada nisam imala predstavu kakvi su to problemi i šta me dalje čeka. Izašli smo iz laboratorije u najvećem strahu i bezumlju: šta bebi dati da jede? U apoteci smo saznali da postoji mlečna formula, koja ne sadrži mlečne proteine, i koju možemo naći samo na par mesta u gradu. Tada smo bili svesni da imamo ogroman problem i da li će nam hrana biti uvek dostupna. A onda je nastao finansijski problem. U zemljama u regionu mlečna formula za alergične bebe se dobija na recept, ali kod nas cena jedna kutije iznosi 2400 dinara. To je beba mogla da popije, zavisno od apetita, za 3 do 5 dana.

Bila nam je potrebna jedna cela plata kako bismo prehranili to malo biće od 3 kilograma i velikom željom da poraste. Sva sreća, beba je lepo napredovala, ali ta borba nas je koštala sve više kako su meseci prolazili. Nismo mogli da dočekamo preporuku nutricionistkinje za uvođenjem čvrste hrane. Mislili smo da će nam se troškovi umanjiti, ali desilo se suprotno - još više su se povećali. Sva očekivanja su pala u vodu kada sam krenula da ulazim u gluten free svet.

Život sa alergijama na hranu uopšte nije jednostavan. Treba naći sve namirnice, treba ih prilagoditi budžetu, uskladiti sve recepte sa dozvoljenim namirnicama.  

A gluten nije samo hleb. 
To je brašno, to je burek, to je svaki keks koji imate u prodavnici, to su začini, to su sredstva za higijenu i negu, pice, čokolade, restorani. 
To su sva ograničenja. 
To su izazovi koje su zabranjeni. 
To je novi život. 
Potpuno drugačiji od onog na koji smo navikli i potpuno suprotan od onog što vam je dostupno.

Gluten free ishrana je nedostupnija i skuplja, a osobe koje ne smeju da koriste gluten (alergični, intolerantni, celijakičari) u velikom broju slučajeva imaju i druge zdravstvene probleme ili alergije, tako da su im i druge namirnice često zabranjene. To ne samo da povećava strah za sopstveno zdravlje i opstanak, već svakodnevne životne situacije često pokreću pitanje diskriminacije.

Više o glutenu saznajte OVDE.

Brašno i dodaci 

"Najsaradljivije" bezglutensko brašno, najpoznatijeg i najzastupljenijeg proizvođača bezglutenskih namirnica, iznosi 900 dinara. Ostale bezglutenske mešavine za hleb ili kolače su oko 400 dinara po kilogramu. Oboleli od celijakije mogu dobiti brašna na recept (5 kg mesečno), ali alergični i intolerantni ne mogu. Ni celijakičarima ta količina nije dovoljna, jer se za 5 kg može napraviti na primer 10 hlebova. A šta je sa pecivima, kolačima, mafinima, grickalicama, pitama, testeninom i ostalih 20 dana u mesecu? 

Sva bezglutenska brašna ne sadrže taj famozni protein koji i čini glutenska testa rastresitim i vazdušastim. Gluten pomaže pri podizanju testa i zadržavanju njegovog oblika i strukture. On je taj koji "lepi" i sjedinjuje masu i zbog toga je veoma teško praviti testa od bezglutenskog brašna. Desi se da vam hleb uspe, ali da je sutradan tvrd kao kamen. Puno saveta, veliko umeće i sati probe su potrebni da vam hleb od bezglutenskog brašna bude mekan bar dva dana. 

Zbog svih tih karakteristika glutena, ali i zbog nutritivnih vrednosti, savetujem ipak kombinaciju bezglutenskih žitarica (pirinač, kukuruz, amarant, kinou, proso i bezglutenske mešavine). A kako bi vam recepti uspleli potrebno je koristiti dodatke koji preuzimaju ulogu glutena i daju testu elastičnost. To su psilijum (100 grama = 660 din), ksantan guma, guar guma, krompirov skrob. 

Ako pravite hleb ili peciva kombinujte bezglutenska brašna i sa brašnom od pseudožitarica koje ne sadrže gluten: heljda, lan, leblebija - videćete razliku. 

Ukoliko ste alergični i na jaja, onda vam je glavni saveznik u kuhinji - strpljenje. A dodaci su obavezni. To su čia i lanene semenke, leblebijina voda, želatin, prašak za pecivo, kisela voda, voćni pire. Detaljnije možete videti ovde. Oni mogu zameniti solidno do 2 jaja koja su u receptu, sve preko je malo teže, pa vam savetujem da odustanete od tog recepta i pronađete drugi.  

Testenina

Dok nisam otkrila domaće testenine Testolino i Aleksandriju, redovno sam kupovala Scharove proizvode koji su, iako je moj bezglutenac mali i ne može da pojede jedno pakovanje testenine iz dva puta, ipak previše skupi. Postoje neki proizvođači koje izbegavam, jer je testo tvrdo čak i kad se kuva 20 minuta. Zavolela sam domaćeg proizvođača jer ih svi u kući jedemo - ne primećuje se razlika u odnosu na glutenske testenine.  

Slatkiši 

Sve uglavnom mora da se pravi kod kuće - što zbog cene, što zbog izbora. Nemate gde kupiti bezglutenski cheesecake ili bilo kakvu tortu, bezglutensku štrudlu ili kolač, slatku pitu ili krofnu. Toga jednostavno - nema na tržištu. A prehrambeni gluten free keksići i slatkiši su od četiri do pet puta skuplji od glutenskih. Da, dobro ste čuli, bezglutenske piškote su 520 dinara, bezglutenska imitacija jafe 390 dinara. 

Postoje i divne žene, bezglutenske domaćice, koje su usled lične situacije, veoma dobro upoznale bezglutensko testo i počele da prave i prodaju svoje poslastice putem interneta, što veoma pomaže gluten free početnicima i onima koji ne vole mnogo ili nemaju vremena da se bave gluten free tajnama kuhinje. 

Sladak bezglutenski sto sa ukrašenim kolačićima, popsima, bombonama, kolačima za proslave možete naručiti ovde. 

Sem sladoleda bez glutena ne znam nijedan restoran (izuzev jednog slatkiša u Novakovom restoranu) koji služi gluten free poslastice.

Hleb

Morate ga sami praviti. Šokantne su cene bezglutenskog hleba pomenutog stranog proizvođača. Od skoro se pojavio domaći proizvođač (Aleksandrija) sa normalnijom cenom, koji u ponudi ima hleb od prosa, heljde, čak i sa kakaom koji se može jesti i kao kolač. Oni imaju kombinaciju bezglutenskog brašna i heljde, a po rečima jedne mame sa interneta, koja već godinama pravi proizvode bez glutena za svog sina, to je najbolja kombinacija za hleb bez glutena. 

Restorani

Za sada u Beogradu postoji jedna picerija, jedan restoran koji priprema jela bez glutena, jedna prodavnica koja prodaje samo gluten free namirnice. Svest o glutenu se polako širi, tako da su neki restorani, inače glutenski, uvrstili u svoju ponudu bar jedan proizvod bez glutena, pa uz prethodnu najavu, mogu napraviti gluten free obrok. 

U Novom Sadu postoji bezglutenska pekara.  

GlutenNo je specijalizovan po picama, ali prave i hleb i mafine. 

Restoran Novak je imao dobar bezglutenski meni, ali sada je sveden na jedno glavno jelo, jednu salatu i jedan dezert. 

Restoran Toro Latin Gastro Bar u centru grada.


Dopuna restorana: Madera restoran, Lavina Belvil, La Trattoria.

Hoteli u Beogradu: Falkensteiner, In, Holiday In.

Market koji je najbolje snabdeven gluten free proizvodima je Roda, a tu su i prodavnice zdrave hrane koje u ponudi imaju dobru ponudu dodataka koje koristimo u bezglutenskoj kuhinji. 

Komšiluk

U regionu je svest o našem problemu na mnogo višem nivou, u Bosni postoje udruženja po gradovima, o gluten free načinu života je počela da piše i Lola, čiji me je poslednji tekst o gluten free situaciji u Bosni i podstakao da napišem ovaj post. U Hrvatskoj su nam Anita i Helena dale osnove i smernice za paleo ishranu i dale nov pogled na život bez glutena, a ponuda proizvoda u Hrvatskoj je pet puta bolja nego u Srbiji. Svaki malo veći grad u Hrvatskoj ima svoje udruženje u kojem se ljudi povezuju, pomažu i podržavaju razmenjujući iskustva kako u pripremama veoma teško umesivog testa, ali i u akcijama prikupljanja namirnica socijalno ugroženim porodicama sa gluten problemom. Scharovo brašno je skoro duplo jeftinije u Mađarskoj, u Italiji postoji Gluten free sajam, a o izboru proizvoda i u manjim prodavnicama po Evropi - da ne pričamo. 

O grupama podrške

Najveću podršku imala sam na facebook grupama (Bezglutenci iz Srbije, Bezglutenski recepti, Celijakija, Recepti za alergičare...). To su ljudi koji najviše razumeju ono što me je mučilo, poznaju bezglutensku kuhinju bolje nego sami nutricionisti. Oni se svakodnevno bore sa ovim problemima, svakodnevno spremaju hranu za sebe ili svoje bližnje. Te divne žene nesebično dele svoje savete i uvek su voljne da pomognu. Na primer, Slavica piše blog, inspirisana mamom sa juga Srbije čije dete boluje od celijakije, a koja u svojoj okolini ima jednu jedinu prodavnicu. Ona piše bezglutenske recepte od namirnica koje možemo kupiti u svakoj prodavnici. 

Od skoro je počeo sa radom i prvi regionalni portal o alergijama Alergija i ja, koji prati i sve novosti vezane za intolerantne na gluten. Jedan od korisnih tekstova je i "6 praktičnih saveta za lakši život bez glutena."

Oni su moji heroji 2016. godine.

Hvala Slavice, Majo, Biljo, Verice, Julija, Tamara, hvala još jednoj Bilji, Bojani, Ani, Dragani..., hvala što širite svest, savetujete i pomažete. 

Naša zajednica u Srbiji je mala, ali na žalost, sve više je alergičnih i intolerantnih na gluten, a sve bolja i brža dijagnostika, dovodi i do sve većeg broja obolelih od celijakije. 

Širenjem svesti o ovim problemima utičemo na tržište, na sistem, na društvo. Danas sa malo reči i nekoliko klikova možemo uraditi mnogo. Pričajte, širite, razgovarajte, delite, delajte. 

Pratite novosti sa bloga  i na Facebooku.