Mameće godine - bijući bitku s decom ili godinama?




E, počelo je. Verovatno mi se to dešava već neko vreme, ali ovih dana sam shvatila da je moja borba sa godinama počela! 


Noseći vrećaste pantalone i neo punk frizuru sa delimično obrijanom glavom, trudila sam se da ne budem uobičajena mama koja radi od 9 do 5, nego cool keva koja nosi deci krede u park, dozvoljava im da se isprljaju u prirodi i skaču po blatnjavim baricama, deli bombone po parku i vozi trotinet



Još su mi samo tetovaže fale da slika očajne keve u nedoživljenim tridesetim - bude potpuna, kao slika žene koja je svoj slobodan um zamenila sa nekim drugim, u budućoj prošlosti. Informacija koja mi je došla do leve strane mozga, odgovorne za logiku, da sam postala svakodnevna - mučila me je danima,  u stvari kad malo bolje razmislim - mesecima.

Morala sam da preduzmem neke korake. 



Prvo sam lupila glavom o zid jer nisam spavala po životnim normama, evo već pune dve i po godine, a onda sam lupila rukom o sto i rekla sebi: Ja želim više! O, da! Ja želim i da čitam jednu knjigu nedeljno i da imam lepe nokte i da idem u pozorište za odrasle, i da nemam bore i i da imam društveni život i da sam zategnuta i da budem. 


Samo da budem. Jer, nisam. 


Nisam svoja od kako sam upala u zamku da ti dete bude najda nauči da pliva sa 3, a da čita sa 4, da se hrani organski, da zna sve znakove automobila i zastave država, da bude Montesori vaspitan, jer je to ok, da bude dobar sportista, ponedeljkom, sredom i petkom od 17h i da zna engleski, utorkom i četvrtkom od 15h. 


Ja nisam - jer nisam opuštena. Jer ne uživam u momentu. 




Kad ti misli 24/7 okupiraju prvo jedinac, kome dodajemo bebca sa ekcemom i alergijama, a onda i skup ta dva bića - shvataš da ti više nisi ti, i da ti ni tetovaže ne mogu više pomoći da se osećaš mlado. 



Znam da to doživljavaju sve mame, mislim na one prave Majke, koje ne prihvataju žrtvu u odnosu mama - dete, već rade na posvećenosti, ali kako sačuvati bistar um, fizičku spremnost, duhovitost? 


Ako prestanem da se oduševljavam predstavama i raznim programima za decu i prihvatim salsu i tango, onda dobijam sebe, ali dobijam i godine? Dakle, dečiji svet podmađuje, a šta sa odgovornostima, ko će organizovati obaveze? Ono što me s vremena na vreme razmrda jeste neki adrenalinski poduhvat, ali susret sa realnošću u osnovi je dečiji svet u kojem ti moraš da si Vendi u Nedođiji, u najdivnijoj zemlji neodrastanja. 

A kad sklonim dasku za peglanje iz dnevne sobe i odjednom shvatim da mi je soba porasla,  onda i ja mogu da postanem bezbrižna u tom svetu. 

Razmišljanje o 40 +



Sve je sređeno, svi jeli, sve po kući oprano i ispeglano i tipi topi sređeno, a onda više nema snage. Ali, nema predaje ako ne želiš da te svakodnevica zarobi. I tada ulažem supermenski napor da vratim sebe razigranu i zapravo srećnu u osnovi i krećem u pravljenje malog carstva punog najdražih osmeha. 


Ostati mlad jedino opstaje u toj igri, kada se kreveljimo, izmišljamo, maštamo, kada se glupiramo, skačemo i plezimo, prdimo i kobajagi vređamo. 



I onda ovaj mali kaže tati " ti si devojčica" kako bi mu uzvratio na njegovo čikanje, a nama beskrajno smešno i ne pokušavamo da sakrijemo široki osmeh i dijamantski pogled usmeren u drugog člana plemena. A onda ja zaboravim na godine. I ništa drugo nije važno. Jer Jesam. Tu Jesam. Samo uživanje u momentu!



#uživanjeumomentu

Facebook LIKE klikni ovde 



11 comments :

  1. Wow, pa ja sam tebe tek sad otkrila. Super tekst, potpuno sam se pronašla. I ne mogu ti opisati koliko mi je prijao čitanjac. Baš ti hvala.

    ReplyDelete
  2. Uh, to življenje u trenutku i sve obaveze, želje, planovi, sve ono što sam, gladeći svoj veliki stomak, mislila da ću biti kao mama... sve sam to sad natrpala u ove kratke dane i vidim kako se preliva, razliva na sve strane. Život nas divno iznenađuje. :) Činjenica je da deca podmađuju, ali činjenica je da i ja želim da ponovo čitam po jednu knjigu nedeljno. Podrška! :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pravda za mame! ;) Zbog svega toga što preliva, podočnjaci su sve veći, a u pravu si, i iznenađenja. Balansirati i zadržati sebe je tehnika koju nije lako savladati, naročito pored svih izazova, primamljivih dragih nam duša koje nas mame, nasuprot do pola pročitanog zanimljivog štiva.

      Delete
  3. Sve je bas kao sto si napisala. Samo sto je meni cilj da procitam bar jednu celu knjigu GODISNJE :) Mlada, novopecena majka. Jos uvek puno toga ucim, hehehe Mislim da se nacini za "ostati mlad" menjaju sa zivotnim fazama, narocito kada postanemo roditelj. Isto kao i nacini za "uzivati u trenutku". Taj Carpe diem posebno dolazi do izrazaja kada dobijemo dete, jer nema veceg podsticaja za uzivanje u trenutku i u nama samima. A ono sto mislim da je najvaznije je da shvatimo da je sve to proces koji se nikada ne zavrsava. Iznova ce krenuti faze preispitivanja i donosenje istih (ili novih) zakljucaka.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Carpe diem sa samim sobom, carpe diem sa decom, sve je danas u smislu uhvatiti nešto. Jurimo u cilju da sve stignemo, pa čak i jurimo da uživamo u momentu. Dobro opažanje, hvala puno na komentaru ;)

      Delete