Dobrodošli na blog: Mojih prvih godinu dana na hrono ishrani

Nisam food blogerka, a nisam ni neka kuvarica. Izbegavam kuhinju u širokom luku, ali me je potraga za zdravom ishranom uz koju se mršavi, ne samo uvukla u čitav svet kulinarstva, već me je naterala i da mesim hleb kao prave domaćice. U čemu je tajna hrono ishrane? 

Sa hrono ishranom sam se upoznala pre godinu i po dana, a sa čuvenom restrikcijom sam počinjala tri puta dok mi stvarno nije uspelo. Dok se nije primilo u glavi. Kod mene su najveći problem slatkiši, tako da su oni razlog zašto nisam mogla da izdržim. Uvek je bio neki rođendan ili neko iznenadno pravljenje palačinki zbog kojih sam poklekla. A onda sam otkrila tajne sprečavanja potrebe za slatkišima i koje mi sve namirnice mogu pomoći u krizi sa slatkišima i upustila se u hrono avanaturu.

Moj cilj je bio da uđem u konfekcijski broj 38. Kilogrami mi nisu bili važni. Od kako sam saznala da imam teške kosti  shvatila sam da oni nisu vredni moje pažnje i nerviranja. Više su me zanimali obimi, ali i te cifre sam zaboravljala. 

Kada sam saznala sve tajne odvikavanja od šećera, dogovorila sam se sobom da ću ih primeniti bez obzira na sva drhtanja nad sladoledima, tortama, a više od svega baklavama i tulumbama. 

Bolje da grickam 100 grama badema za užinu nego da uzmem bilo šta slatko, čisto da bi organizam shvatio da se bez šećera može. 

Dva meseca sam bila na restikciji i čitava dva meseca bez slatkiša. Znači, može se. Ako mogu ja, mogu svi. Kada mi se htelo slatko - grickala sam sirovi badem, popila limunadu, šetala, a u najtežim krizama - popila čašu crnog vina. 

Uglavnom sam se pridržavala svih pravila. Jedino što u startu nisam - je druga kafa posle doručka. To se ne sme, ali moj ritam dana je tako navikao. Došla sam do M veličine, otišla bezbrižno na letovanje i osećala se odlično. Mršavo, sito i zdravo. Podršku sam imala sa više strana i sve su bile virtuelne. Hrono Facebook grupa - prava skupina ljudi koja pruža podršku, Hrono devojka koja je svojom iskrenošću delila svaki korak dijete sa čitaocima i tako mi davala vetar u leđa,  Hrono Man koji me je oduševljavao omiljenim receptima za slatkiše i draga Ivana koja je spremala divna peciva u prvoj hrono pekari u Srbiji. Nikad nisam imala potrebu da radim dodatne analize i odlazim u centre, jer je dijeta radila, a dodatne zdravstvene probleme nisam imala. 

Posle dva meseca nastavila sam da se pridržavam hrono principa, onih koji se primenjuju van restrikcije. Naravno, najviše mi je nedostajao šećer. Uvela sam slatku užinu. Slatkiše sam konzumirala isključivo u dozvoljenom periodu. Tokom dva meseca sam se toliko navikla bez testenina, pasulja, graška i krompira - da sam ih i dalje izbegavala, kao u restikciji. 

Evo već godinu dana i više kako nisam jela krompir; ne jedem ga uopšte, nemam potrebu ni želju. 

Šargarepu jedem isključivo sirovu. A pasulj i grašak nikad nisam ni obožavala. Mogu bez njih. Malo mi teže ide sa picom, špagetama i lazanjama, ali smatram da nije problem da se jednom u dve nedelje opustim. 

Svako treba da prilagodi ishranu sebi i svojim navikama. Nekad se suzdržiš od nečega, ali zato popustiš u onome što više voliš. 

I to se zove balansirana ishrana. 

Bitno je da je osnova u zdravo kombinovanoj ishrani. To održava figuru, naročito kad se krećeš i vežbaš. Kada sam prekinula sa vežbanjem i počela povremeno da ubacujem skorbno povrće, kilogrami su počeli da se vraćaju. Onda sam totalno izbacila skrob i testo za ručak, a slatku užinu sam zamenila voćem. I kilogrami su opet išli dole. 

Ono što nije po pravilu, a koristim:

1. Pijem pivo, a leti sajdere. 

2. Preskačem večeru ako mi je užina jača.

3. Jedem torte, mlečnu čokoladu, poslastice i više puta nedeljno, iako se trudim da ih zamenim drugim stvarima. Uzeću nekad vino umesto torte na proslavi ili badem i golicu uz limunadu i to jednom dnevno i u dozvoljeno vreme.

Dobre navike se uče i vežbaju

Hrono ishrana me je naučila da jedem više mesa i jaja. Do tada sam više volela razno povrće i testo koje ne samo da me je gojilo, već mi je samo davalo prividnu sitost. Kombinacija mesa i krompira, hleba i pasulja su samolepljive masne naslage. Ubrzo posle obroka ti se traži još ugljenih hidrata koji su samo vrteli istu stvar u krug: prividna sitost, lepljenje, brza glad. Ranije sam pila mleko i govorila da ne mogu bez njega, a nisam pratila ponašanje organizma, koji je pokušavao da mi kaže da mi ne prija. Osećala sam se naduto, a ono je samo lepilo testo i šećere. 

Najvažnije navike koje sam zadržala:

1. I dalje mesim hleb i nije mi teško. 

Koristim najjednostavniji recept: umešam 500g dozvoljenog brašna, (ja volim mešavinu heljde, raži i spelte) i 500 ml kisele vode. Ponekad stavim ječam, nekad ovas, lan, zavisi šta trenutno imam u kuhinji. Tu smesu ostavim 6 - 8 sati pokrivenu u zdeli. Onda dodam kesicu praška za pecivo, kašiku limunovog soka, 4 kašike maslinovog ulja i ostavim još sat vremena da stoji. Pečem u rerni sat vremena na 200 stepeni. Hleb mi traje nedelju dana, priprema je vrlo jednostavna i stvarno mi nije teško, a od istog testa je moguće napraviti i kiflice.

2. Doručkujem obavezno pola sata nakon ustajanja. 

3. Razmak između obroka je uvek minimum 5 sati. Toga se striktno pridržavam. Sita sam i nema potrebe za užinama.

4. Ne grickam i ne pijem ništa između obroka, sem kafe.

5. Ne konzumiram krompir, pasulj, sočivo, testo, pirinač, grašak skoro nikad. Te izlete eventualno dozvoljavam sebi jednom nedeljno, ali mogu reći da nisu na mom meniju. 

6. Ne koristim kačkavalj, sokove i mleko. Zaboravila sam ukus coca-cole i soka od jabuke. 

7. Vrlo, vrlo retko, skoro nikad: smoki, grisine, kekseve, izuzev kad je totalna frka sa glađu, a nemam šta ni u najavi. Ali to se retko dešava.

8. Zadržala sam pravilo - doručak pojedi sam (čitaj: jedi dok ne pukneš), ručak podeli sa prijateljem, a večeru sa neprijateljem. Količine u hrono ishrani nisu važne, ali ako pratimo ovo pravilo, neće biti prejedanja i velikih porcija.

9. Meso i riba su izvor snage i sitosti, a ne ugljeni hidrati. Šta je lepše od ovog sočnog komada mesa?

10. Ne konzumiram belo brašno. Prosto mi je mozak prihvatio činjenicu da pšenica ne prija mom telu, da me naduje, goji, a uz to i ne zasiti. To je možda jedna od najboljih odluka koju sam donela u životu. Moje tvrde hrono kiflice ne mogu da pojedem u tolikoj količini koliko belih, a drže me sitom veći broj sati. 

11. Crveno za ručak, zeleno za večeru. 

12. Ne upotrebljavam suncokretovo ulje i margarin. Sve je najbolje objašnjeno na blogu Vitki gurman.

13. Zadnje, ali najvažnije - usvojila sam zdrave navike za ceo život. 

Ne zaboravite da me pratite na Facebook stranici ;) 

A koja su vaša hrono iskustva?