Dobrodošli na blog: Sinergija glutenfree i hrono ishrane

Kakve veze imaju gluten free i hrono ishrana? 

U kulinarstvu skoro nikakve. Kod nas u porodici - svakodnevnu. 

Svi se polako prebacujemo na zdraviju ishranu. Neki - zato što moraju, neki - zato što žele, a neke motivišemo raznim trikovima da promene loše navike. 

Ja, mama, već godinu i po dana se hranim po principima hrono ishrane, a bebac od trećeg meseca ima dijagnostikovanu alergiju na gluten i još po nešto. U stvari, nije baš jednostavno, on ima alergiju na jaja, mleko, soju, kikiriki, lešnik... i ponekad skrobasto povrće.

Ne znam ni sama kako sam se upustila u avanturu dijete i novog načina ishrane, pored deteta koje ne sme sve da jede, muža koji je malo izbirljiv (i sve više postaje, verovatno sluđen šta želim da postignem sa svakim jelom), a i starije dete koje ga u stopu prati. Da zlo bude veće - ne volim da kuvam i u celoj familiji važim za nekog ko ne zna da kuva. 

Šta me je motivisalo da spojim ova dva načina?

Zdravlje moje porodice me je navelo da iz korena promenim navike, ukuse, afinitete prema kuhinji i hrani. Dobro je poznato da margarin, šećer, sokovi, belo brašno ne čine dobro našem organizmu, a moja misija nije bila ograničena samo na ishranu malog alergičara i moje mršavljenje, već je bila usmerena na celu porodicu. Suprug i stariji sin vole brokoli, da, ali sokovi i slatkiši im dođu kao moranje, kao potreba. O šećernoj zavisnosti sam već pisala. Zbog toga mi je prioritet bio navikavanje na kućne slatkiše i home made sokove, pa ako su u početku bili i slađi nego što treba da budu, cilj mi je bio odvikavanje od prehrambenih otrova. Mesila sam, cedila, mutila u nekoliko različitih činija za svaki recept, zavisno od toga šta ko sme da jede. Nekad im se svidelo - nekad nije, ali uvek se sve pojelo, nije se bacalo. Počela sam da razmišljam da ipak imam malo talenta u kulinarstvu, jer oni i dalje žele da probaju moje eksperimente! Kreativnost je verovatno dosta zaslužna, ali ima i toga da ne žele da me uvrede jer primećuju da se trudim. 

Tajna ove haotične porodične ishrane leži u dobroj organizaciji. Mi žene umemo da radimo 15 stvari u isto vreme, tako da je možda multitasking zaslužan za funkcionisanje naših obroka, ali i dobro delegiranje bakama, da se ne lažemo. Dovoljno je da jedna spremi pasulj koji jede samo stariji sin, a druga - grašak, koji jedu i suprug i stariji, a da ja mogu da se posvetim bebinom i mom načinu ishrane. 

Nije lako, često je stresno, ali ključ je u dobroj organizaciji. 

Kuhinju sam podelila na tri dela: hrono, glutenfree i stari "beli" deo. Naročito odvajam brašno. U tome je glavna razlika. Imam belo, pšenično, koje koristim samo na insistiranje ovih tolerantnih. Alergičar koristi njegovo kukurzno, pirinčano, heljdino, laneno, nautovo, bundevino, proseno, a za hrono ishranu upotrebljavam: speltino, ražano, ječmeno, ovseno, ali i heljdino, nautovo, proseno, susamovo i laneno. 

Shvatila sam da je kod pravljenja hlebova, peciva i testa najvažnije kombinovati brašna. 

Recept za 3 čoko poslastice bez glutena možete videti OVDE, a recept za najjednostavnije bezglutenske mafine možete videti OVDE.

Hleb pravim obično na nedelju dana. A kad uključujem rernu, obično napravim i mafine ili neku poslasticu, kiflice, keks, kolač... za one tolerantne na šećer. Tada nastane još veći posao i još veći haos, ali uspeh je ako sam toga dana zamenila deci kupovni keks onim iz moje kuhinje. 

Da mi je neko rekao da ću u ovom haosu još i hleb mesiti, ne bi mu verovala. I evo, ne verujem mu već tri godine. 

Najveći mi je gušt sa palačinkama. Pre nego što se bebac rodio, nas troje smo obožavali iznenadno napravljene palačinke. Zadovoljstvo u palačinkama leži upravo u njihovoj brzini: za kratko vreme imaš gotovu poslasticu i to raznih ukusa, po želji. Kad se alergičar rodio bilo je jako teško napraviti dobre gluten free palačinke i to bez jaja i mleka. A toliko sam se ispraksovala u pravljenju palačinaka da sam one od belog brašna pravila samo od 2 sastojaka: brašna i vode. I uvek su bile perfektne. 

Ali bezglutensko brašno nije lako za saradnju. Liči na prah iz kesice od koga se pravi puding, nije rastresito, lepi se, pa su mu potrebni saveznici da bi uspelo. Bilo je dvadeset neuspelih pokušaja dok nisam naućila da vladam njime. 

U početku sam pravila tri vrste palačinaka: bele sa jajima i mlekom za muža i starijeg sina, kukuruzne sa pirinčanim mlekom za bebca i heljdine sa jajima i kiselom vodom za mene. A onda sam izbacila jaja iz heljdinih i dala ostalima da probaju. Reakcija: nisu zgroženi. Mislim se "dobro je". Pitam "hoćeš još?" Odgovaraju kako kojim redom sa "može!" Moj odgovor je bio malo nepoverljiv, ali gledam ih, stvarno im se svidelo. 

To je bio moj uspeh - pomirenje različitih kulinarskih afiniteta. 

Nastavila sam dalje da mirim ove kuhinje. Mojoj sreći u nagoveštajima jednostavnosti naših života nije bilo kraja! Pravila sam projice, mafine od pirinčanog i kokosovog brašna, čak povremeno ubacivala i nov, sve popularniji način zdrave ishrane - paleo, praveći kolačiće koje svi smemo da jedemo. 

Ono što nas sve povezuje u zdravoj ishrani su: 

Ulje

Koristimo maslinovo, a za salate od koštica grožđa. Tako smo spoznali da nam je najkorisnije i najukusnije. 

Sirće

Deda nam pravi organsko, jabukovo, a upotrebljavam i limunov sok. Razlika između alkoholnog sirćeta i jabukovog je kao između kupovnih i domaćih kolača. 

Meso i riba

Najvažnija namirnica i smemo svi da je jedemo! O prednostima upotrebe mesa pišu gastro blogeri i nutricionisti, tako da ću ja samo reći o našim porodičnim emocijama prema mesu: stariji i najmlađi ga obožavaju, neki ga nisu baš jeli, pa su ga zavoleli (ja), a neki ga konzumiraju iako ga još uvek ne vole (stariji sin). 

Neprerađene namirnice

Što manje, što bi rekli LCHF - ovci. Najteže je deci oduzeti pravo na bombone i čokolade, reklamirene kekseve, ali svaki trud je vredan pažnje. Jedan više keks iz moje kuhinje = jedna borba protiv džank hrane. 

Pravda za zdravu ishranu! 

Pratite nove postove i na Facebooku.