Napraviti pinjatu uopšte nije - teško. Još pre desetak godina sam počela da ih pravim za dečije rođendane svoje dece i dece prijatelja i sa sigurnošću mogu da tvrdim da se nijedan poklon ne može porediti sa srećom i osmesima koje izmami pinjata u obliku omiljenog crtanog junaka napunjenog bombonama.

Iščekivanje punjenog dela pinjate je naravno najinteresantniji deo. Sav taj šareniš, bombone sa konfetama i tenzija koja pojačava želju doprinose sve boljem raspoloženju kako dece, a tako i odraslih.

Pinjata je meksička igra i čuveni Marko Polo ju je doneo u Evropu. Kao obavezan deo zabave na meksičkim fiestama, pinjata je postala deo tradicije i rituala, a sve češće i deo proslava među mališanima u celom svetu i kod nas. 

Najčešće se igra na dečijim rođendanima gde slavljenik ima čast da razbija pinjatu, ali na veliko zadovoljstvo igraju je i odrasli na svojim proslavama. Kod nas uglavnom sva deca dobijaju priliku da lupaju pinjatu, jer na taj način svi dobiju priliku da učestvuju. 

Evo detaljnog postupka za pravljenje pinjate:

Naduvajte balon i pripremite okruglu činiju koja će biti stalak za vašu pinjatu.

Iseckajte novine na trake (otprilike dimenzija 4*10 cm i 6*25cm) i napravite smesu od brašna i vode ili koristite gotov lepak. Ukoliko pripremate smesu sa brašnom, gustina kojom ćete se rukovoditi je gušća od smese za palačinke, kao na primer, za proju. 

Probala sam da koristim i bezglutensku mešavinu brašna za decu koja ne smeju da jedu gluten, imaju alergiju na pšenicu ili celijakiju i uspelo je. Jedina razlika, na moje veliko iznenađenje je što se smesa od pšeničnog brašna lakše odlepi od balona, kada je pinjata gotova, dok je bezglutenska mešavina mnogo bolje prijanjala za sam balon i znatno se teže odvajala. Ako znamo da je gluten u stvari protein iz pšenice koji ima funkciju lepka, to je veoma čudno.  

Pripremite poslužavnik ili veću novinu zbog prljanja radne površine.

Mažite smesu (ili lepak) na novine i lepite za balon. 

Obložite ceo balon izuzev dela gde je zavezan. Otvor oko čvora se koristi za ubacivanje bombona. 

Kada ste obložili balon slojem novina, sačekajte da se potpuno osuši (nekada je potrebno i ceo dan) i ponovite postupak. Dva sloja novina su minimum, ali ukoliko želite baš čvrstu pinjatu koja će se jedva razbiti, onda ponovite postupak još jednom. 

Zatim probušite dve rupice kako biste provukli kanap ili traku na kojoj će visti pinjata i pripremiti beli papir. Dodatni sloj belog papira se koristi kako bi učvrstio pinjatu i kako se krep papir kojim se oblaže pinjata u završnom sloju ne bi provideo. 

Kada je završni sloj u pitanju, koristi se krep papir u željenim bojama, koji se kasnije ukrašava očima, nosevima, ustima, kosom i drugim detaljima neophodnim za građanje lika. Najbolji krep papir koji sam koristila je kineski, jer je gušći i manje providan. Možete ga reckati na trakice, kao što se radi kod klasičnih pinjata ili raditi na lakši način lepljenjem cele trake na belu površinu. 

Pripremite paketiće sa bombonama. Iz iskustva znam da je deci bolje unapred odrediti količinu bombona, u već formiranim mini - paketima, nego da pinjata ima veliku količinu pojedinačnih bombona. Ne samo da se stvori gužva i mogućnost za povređivanje dece je učestalija u momentu kada se razbije pinjata, već su i nakon dobijanja bombona mnoga deca tužna što su drugi bili snalažljiviji i pokupili veći broj slatkiša.

Vidal gumene bombone imaju razne oblike i ukuse tako da je svaki paketić jedan mali poklon namenjen baš detetu koje ga je dobilo. To je dodatna priča koja će odabir paketića sa bombonama učini igru još zanimljivijom.

Bombone razdeliti i složiti na najlon. Dodati rođendanse trubice, zastavice, pufnice po želji, sve spakujte u papirni kalup za mafine i dobro učvstiti sa trakicom. 

Kada ste napunili bombone treba zatvoriti pinjatu novinama i belim papirom, na isti način kao što ste to prethodno radili. Što je manji tvor za bombone, biće vam lakše. 

I evo nekih pinjata koje sam pravila: 

Garfield pinjata

Hello Kitty pinjata 

Sunđer Bob pinjata

Buzz Lightyear pinjata

Sreća - sreća - radost u bombonama

Srećan rođendan vašem mališanu i srećno pri pravljenju pinjate omiljenog crtanog junaka!

Za decu

3:19:00 PM

Slatki sto za rođendane sve više postaje interesantniji deo zabave od same rođendanske torte i rituala duvanja svećica. Tajna slatkog stola je u šarenišu i slatkišu. Istina je, mnoga deca više vole male zalogaje, mafine, popse i bombone nego tortu. A i veći je izbor. Torta obično bude čokoladna ili voćna, a sladak sto nudi raznoliku ponudu, posebno za male probirljivce.

Ne mogu da se ne osvrnem na decu sa alergijama i intolerancijama na određene vrste namirnica.  Slatki sto pruža mogućnost organizatorima rođendana ili neke druge proslave da ponude raznosvrsniju hranu, odnosno slatkiše, a da ne moraju da prave celu tortu bez alergena. S druge strane, oni koji nisu upoznati sa alergijama uglavnom i ne znau kako da naprave tortu bez alergena. To bi značilo: bez pšenice, jaja, orašastih plodova, naravno i kikirikija, svega onoga što čini 99,99% torti.

Možda će vas zanimati i: Kako proslaviti rođendan deteta sa alergijama na hranu?

Da biste napravili slatki sto bez glutena i alergena, potrebno je da budete maštoviti (a koja mama to nije?) i da imate temu, da se ne bismo izgubili u šarenišu. I tu ne mislim na temu omiljenih crtanih junaka ili motiva. To je nešto drugo. Ovaj slatki sto nije klasičan sto koji ste možda videli na nekoj proslavi. Ova dekoracija nije skupa i može se napraviti veoma brzo i povoljno. Stvar je u detaljima. 

Šta je sve potrebno za jedan jednostavan slatki sto?

Dekoracija iz Jumba

Najjeftiniju party dekoraciju uvek kupujem u Jumbo radnji. I pre nego što se ova prodavnica pojavila u Srbiji, obavezan deo kupovine sa letovanja iz Grčke, bila je poseta Jumbo radnji u Solunu. Ne samo da su vrlo povoljni, već imaju najveći izbor dekoracije za zabave.

Za ovu priliku kupila sam:

• dekorativne lampione koje sam položila kao polulopte, 
• dve vrste šarenih korpica, 
• ukrasne čačkalice. 

I to je sve.

Možete kupiti i neku ukrasnu mušemu ako nemate odgovarajuću i veliku tacnu koja će biti u centralnom delu stola. Ja sam te detalje imala, pa se nisam dodatno bacala u trošak.

Namirnice za popsi

• mleveni keks (koristim mleveni keks od prosa bez glutena)
• domaći džem (najbolji je od šipka ili kajsije)
• čokolada (koju sam prethodno istopila)  
• mrvice za ukrašavanje 

Bombone

One su must have svakog slatkog stola.

Isključivo koristim VIDAL bombone. Ne samo što imaju uredne dekalaracije i da sam sigurna da ne sadrže gluten, već oblike i boje uvek mogu prilagoditi nameni proslave. Imaju mede, srca, jagodice, mafine, kupine, maline, ali i žabice, kornjače, zmije, gliste... tako da uvek možete imati raznovrsnu ponudu.

Sve zavisi od dekoracije i kako ćete upakovati sve te bombone. Mašta je tu presudna.

Papirne korpice sa bombonama:

Staklene korpice sa bombonama:

Tegla sa bombonama:

Koristite tacne za posluženje u istim bojama pa i kupovni keks može izgledati domaćinski:

Namirnice za mafine

Zavisno od recepta i načina ishrane, izaberite sastojke i ukrase za mafine. Čak i kad pravite mafini od heljdinog brašna i sa veoma malo šećera u receptu, možete ih ukrasiti šlagom, bombonama i čokoladom, tako da budu primamljivi deci.

Možete napraviti i slatku korpicu sa bombonama: 

ili ražnjiće od VIDAL bombona:

Pogledajte ovde kako napraviti slatku korpicu sa bombonama i još interesantnih ideja kojima možete dekorisati ovaj slatki sto.

Ne zaboravite, najvažnije je da sto bude šaren i da ponudi raznovrsnu dekoraciju. 

Svaki kolač može postati mini tortica ako ga ukrasite bombonama. 

Uživajte!

Gluten free mama Za decu

3:07:00 PM

Kod nas u kući bombone su jednostavno nešto što se mora imati. Znam, znam, pune su šećera i kvare zube, ali to vam je isto kao sa tabletima i telefonima - kvare oči, kvare ponašanje, utiču na socijalno ponašanje, kvare koncentraciju, uspeh u školi, pa opet ih dajemo deci. 

Umeće roditeljstva je sve to KONTROLISATI!

Slatka korpica sa bombonama je idealan poklon za sve prilike i zabave. Odlična je kao poklon za dečiji rođendan, umesto buketa posle dečije priredbe ili sportskog takmičenja, za dekoraciju slatkog stola, za bilo koju zabavu i druženje!

Za izradu jedne korpice od bombona potrebno vam je:

• korpica
• sunđer
• štapići za ražnjiće ili ukrasne čačkalice 
• bombone
• trake, ukrasi, mašnice

Sav materijal sam uzela u Yumbo prodavnici.

Izrada je veoma jednostavna i zabavna. 

U korpicu stavite sunđere, koji će biti fiksirani, kako bi korpica izbalansirala težinu bombona. Na čačkalice ili štapiće za ražnjić stavite bombone i tako ukrašeni štapić sa bombonama ubacite u sunđer koji se nalazi u korpici. Korpicu napunite bombonama i ukrasite trakama po želji. 

I.... ta - da! Moje rešenje slatke korpice sa bombonama za uspeh na fudbalskom turniru:

Koristila sam Vidal bombone bez glutena koje su tako mekane da se lako nataknu na čačkalice, a toliko ukusne da ih i deca i odrasli jednostavno obožavaju!

Gluten free mama Za decu

3:17:00 PM

Ona je mama koju u poslednje vreme često viđamo na našem internet nebu. Njen blog, Mamino vreme, okupio je mnoge mame, pre svega obične mame, a onda i mame koje se ističu određenim angažovanjem, idejama ili se suočavaju sa specifičnim izazovima. 

U rubrici Hrabre mame, moja gošća, Manuela Kamikovski, kojoj ovom prilikom uzvraćam gostoprimstvo, svake srede predstavlja jednu mamu koja svojim primerom pruža podršku u borbi koju je vodila ili koju još uvek vodi.  

Postavila sam joj ista pitanja koja ona postavlja svim hrabrim mamama, jer je red da nam na ista odgovori i sama 😉. A ko je zapravo Manuela? Koji su njeni izazov i kako ona provodi mamino vreme - pročitajte u prvom intervjuu na ovom blogu. 

Ko je u stvari Manuela? 

Ja sam osoba koja baš ne voli nepravdu i nametanje bilo čega, te često upadam u ulogu spasioca ili buntovnika. Veoma uporna (neko bi možda rekao i tvrdoglava 😉), saosećajna i kreativna. Volim da plešem i boravim u prirodi, a najviše na svetu uživam u smehu i zagrljajima svoje dece. Tigar mi je omiljena životinja.

E sad, kad na sve to dodam da sam i psiholog, i porodični savetnik, pa asertivni trener, čini mi se da sam se godinama dobro nosila sa gore spomenutim nepravdama i nametanjima kako u odnosu na mene, tako i svet generalno. Sve dok nisam postala mama. Tada sam zapravo počela da razmišljam u pravcu – a u kakvom to svetu želim da rastu naša deca? Šta ja mogu da učinim da svet bude divno mesto za život svima? I tako, nastaje Mamino vreme. Kroz tu moju stranicu, pokušavam da budem u isto vreme i spasilac i buntovnik, i mama i stručnjak za temu roditeljstva.

Kojom idejom si bila motivisana kada si napravila rubriku Hrabra mama?

Mamino vreme nastaje iz moje želje da opovrgnem imperativ koji vlada o majčinstvu, tačnije imidža da je - savršena mama jedino dobra mama.

Htela sam pa pokažem da su mame divne i hrabre jer se svakodnevno bore sa raznim, ne samo roditeljskim izazovima. Ideja mi je bila da rešenja problema o kojima Hrabre mame budu pisale pomognu nekoj mami da izađe iz svog začaranog kruga zbog čega se oseća loše ili nekompetentnom mamom. Htela sam „glasnije“ da pošaljem poruku svim mama da je u redu biti nesavršen i da svaki problem ima rešenje (iako ga možda trenutno ne vidi).

Kako biraš koje hrabre mame će biti gosti na tvom blogu? 

Sve je počelo od spiska mama koje su na neki način javne ličnosti, da ne kažem „poznate“, a čiji stavovi o roditeljstvu mi se dopadaju 😊. One su mi asocijacija na divne žene koje su i mame, i supruge, i sestre, i ćerke, i radnice, i svašta još nešto, a koje se svakog dana trude da im porodice budu srećne i zadovoljne. Hrabre da o borbama sa roditeljskim izazovima pričaju javno i tako ruše nerealna i opterećujuća očekivanja od majki.

Iz priče u priču, upoznala sam zaista divne žene, koje su i same preporučivale druge žene koje zaslužuju mesto u mojoj rubrici. I tako broj Hrabrih mama raste iz nedelje u nedelju.

Po čemu su sve tvoje hrabre mame slične?

Moje Hrabre mame su divne žene koje imaju dovoljno hrabrosti da budu drugačije, da se svojim radom eksponiraju i odolevaju kritikama tipa: „Ali ti nisi savršena“, a sve zarad želje da i njihove porodice budu zdrave i zadovoljne.

Svim mamama postavljaš ista pitanja. Šta te je navelo da osmisliš, na izgled tako jednostavna pitanja, koja zapravo otkrivaju mnogo više? 

Simbolično, to predstavlja moj stav da mame prolaze kroz iste ili veoma slične roditeljske izazove, ali na drugačiji način. Svi smo mi ljudi, ali smo različite individue. To bogatstvo različitosti se najbolje može videti ukoliko sve dobiju ista pitanja, zar ne?

Šta sve kao psiholog saznaješ iz odgovora tvojih hrabrih mama?

Iako mnoge Hrabre mame ne poznajem privatno, ono što mogu reći za njih jeste da su svojim učešćem pokazale svoju ranjivost, ali i neizmernu snagu koja najčešće dolazi do izražaja baš u najizazovnijim momentima. Njihove priče su bitne i korisne, jer nam pokazuju da svaki problem ima rešenje i da uvek postoji neko ko će pružiti pomoć i podršku.

Neke su više, a neke manje pisale, ali to uopšte ne umanjuje našu korist od njihovih priča, priče svake od njih.

Analizirajući mame u svom profesionalnom iskustvu psihologa i porodičnog savetnika, kako bi opisala život jedne savremene mame? 

Prvo sam počela da pišem o jednoj prosečnoj zaposlenoj, umornoj i iscrpljenoj mami, koju dodatno muči griža savesti jer ne provodi dovoljno vremena sa svojim detetom, ali sam odustala. Odustala sam od tog opisa jer se iza svega toga nalazi jedna brižna, uporna, istrajna, snalažljiva i hrabra žena koja svakog dana treba da uskladi sve svoje životne uloge. Nekim mamama to ide lakše, nekima mamama teže, ali je važno prepoznati trud da i njihove porodice budu zdrave i zadovoljne! Taj trud je snaga te žene sa kojom može da se radi i pruži adekvatna pomoć i podrška, a sa ciljem da svi članovi te porodice budu zdravi i zadovoljni, uključujući i nju.

Kakva je uloga žene danas u porodici i društvu?

Iako još uvek dominira patrijarhalni način vaspitanja, imam utisak da dolazi do pomaka u porodičnom funkcionisanju, u smislu podele poslova i odgovornosti. Iako ima pomaka, deluje da žene i dalje imaju submisivnu poziciju kako u porodici, tako i u društvu.

Kako se ti snalaziš u ulozi mame?

Učim svakog dana nešto novo o roditeljstvu, o vaspitanju, o deci, o sebi. Nekada nam je tako lepo i baš uživamo, a ima dana kada mislim da sam najgora mama na svetu i samo želim da se taj dan završi. Sve u svemu, mislim da se dobro snalazim, jer vidim da su mi deca zdrava i zadovoljna.

Koji su tvoji izazovi sa kojima si se borila i sa kojim se i dalje boriš?

Izazova je bilo dosta, a verujem da će ih biti još.

Neki od izazova sa kojima sam se izborila, a koji su na neki način ostavili značajniji uticaj na mene kao mamu su: ne porediti sopstvenu decu međusobno i uvođenje čvrste hrane mlađem detetu.

I dalje se borim sa izazovom kako da između dece izgradim odnos pun poverenje i ljubavi, kao i sa svojim impulsom da se ne uključim u njihove svađe i glumim sudiju.

Kako provodiš vreme za sebe ako ga uopšte imaš?

Kada imaš malu decu, zaista imaš malo vremena za sebe (jer kada ga imaš ti si preumorna).

Međutim, naučila sam da mi jutarnja kafa predstavlja baš to „vreme za mene“. To je vreme kada jednostavno blejim i punim baterije.

A da, tu su i odlazak sa suprugom u pozorište ili bioskop, vođenje bloga Mamino vreme, odlazak na edukacije, a počastim se i feniranjem kod frizera. 

Roditeljstvo Za mame

10:54:00 PM

Kada sam se prvi put susrela sa alergijama na hranu i atopijskim dermatitisom kod mog deteta, istraživala sam sve alternativne načine lečenja, uključujući i homeopatiju. 

Iako za atopijske bolesti nema leka i ne zna se tačno zašto nastaju, sem onoga šta ih podstiče, ipak verujem u tradicionalnu medicinu. U toku najgorih simptoma i u najgorim fazama bolesti, alergijskih reakcija i svraba, trudila sam se da što trezvenije razmišljam. Uprkos poremećaju sna, koji smo svi u porodici imali, uzrokovanom samim procesom češanja, istraživala sam i trudila se da pronađem najbolji način nege za moje dete. 

Poznanici, prijatelji i lekari su mi preporučivali druge lekare, razna sredstva, suplemente, kreme i čajeve, a većina njih, uključujući i našeg pedijatra, mi je predlagala odlazak kod homeopate. U periodima očaja, straha i neizvesnsti – htela sam da probam sve, ali mi je u mnogim prilikama novac bio potrebniji za specijalno mleko koje je pio (2400 dinara po kutiji koja je trajala 3 dana) i za kreme i uljane kupke koje smo trošili brzinom svestlosti, a čija vrednost je bila približna prosečnoj mesečnom ličnom dohotku. 

Moram da naglasim da se i mleka za bebe alergične na proteine kravljeg mleka i kreme i sredstva potrebna za negu kože za atopičare, kao i mnogi lekovi za obolele od atopijskog dermatitisa ne nalaze na pozitivnoj listi. Normalno, već u susednim zemljama su u sklopu lečenja, a o drugim razvijenijim zemljema u Evropi da i ne pričam. Zbog svega toga, ali i zbog straha, neznanja, nekog vida eksperimentisanja u nezvanične metode lečenja, nismo hteli da se igramo sa alternativnim načinima lečenja. 

Iako sam na homeopatiju uveg gledala sa radoznalošću, jer mi se dopao njihov pristup „slično se sličnim leči“, nisam se lako odlučila za jedan ovakav pregled. Pre svega, jer je u pitanju dete i nisam bila toliko otvorena ka novim stvarima kada je sopstveno dete u pitanju. Nisam pristalica da nešto što nisam ja probala, eksperimentišem na detetu.

Onda je usledio poziv prijateljice, koja je lekar po struci, a ujedno i na četvrtoj godini homeopatije. U Beograd dolazi jedan od navećih stručnjaka u Evropi kada je homeopatija u pitanju i jedan pacijent je otkazao. Termin je ostao prazan – i dobila sam priliku da dovedem Makija na pregled zbog njegove alergija i atopije, koje ima od rođenja. Ako sam već sumnjičava, pomislila sam, onda ću ličnu sumnju suočiti sa jednim od najvećih stručnjaka na tom polju. A svoj sud nisam dovodila u pitanje. 

Priprema za pregled 

Prijateljica me je detaljno uputila u sam pregled. To je bilo naročito bitno, jer pacijent nisam bila ja. Morala sam da vodim računa i o tome šta govorim – jer od mojih reči zavisi sam tok lečenja, ali morala sam da brinem i o četvorogodišnjem detetu, njegovim potrebama tokom perioda pregleda. Iako je on veoma poslušno dete, koje sarađuje u većem procentu situacija, ume da se koncentriše u svoju sferu interesovanja, znala sam da će biti dobar, ali sam se dobro pripremila kako bih olakšala i njemu i sebi. Kupila sam tri nove bojanke, jer voli da crta i boji, poneli smo bojice i flomastere, kesicu nezdravih grickalica od krompira i pakovanje bombona. Iznenadilo nas je kada je u toku pregleda dobio omiljeni keks bez glutena, preliven čokoladom.

Bila sam upoznata sa činjenicom o trajanju samog pregleda. Naime, sam homeopatski pregled traje sat – dva. Nije bilo potrebe da detetu saopštim da ide kod lekara, jer ih se uglavnom plaši i stidi, a sam homeopatski pregled ne uključuje fizički kontakt, već sam mu rekla da ga vodim na sastanak, kao da on pa zna šta je to. Kada sam se setila da on ne zna šta to znači, objasnila sam mu da idemo na mamin posao i da ću ja tamo pričati sa čikama i tetama, možda i na drugom jeziku.

Pošto je njegova glavna osobina koja je vezana za interakciju sa ljudima, nepoverljivost prema istim, pretpostavljala sam da će ignorisati celu situaciju i da ću moći opušteno da pričam i da se setim svih pojedinosti u samim odgovorima. Da sam povela 6 godina starijeg sina, ne bih mogla da se koncentrišem na detalje u opažanju koje su kod homeopatskog pregleda bitne. On bi verovatno u jednom momentu igro brejk dens na sredini sobe za pregled.

Prijateljica me je pripremila da pregled nije ni u čemu sličan klasičnom pedijatrijskom pregledu, da se u fokus stavljaju karakterne osobine i način ponašanja. 

Individualni pristup svakom pacijentu je u homeopatiji veoma važan. 

Rekla mi je da će pitanja biti šarolik, uključuući i pitanja tipa: da li se znoji, da li se budi noću i u koliko sati (to mi nije bilo jasno), šta ga nervira, šta voli da jede, a šta ne voli da jede, šta mu prija da radi kad ima ekcem, kako se ponaša sa decom u igri i sa odraslima...i mnoga pitanja koja imaju ili nemaju veze sa njegovim fizičkim stanjem.

Kao i svaka dobro organizovana mama, koja voli sve da drži pod kontrolom, dan pre pregleda sam napisala nekoliko stranica o mom detetu, njegovim osobinama, interesovanjima, načinu ponašanja. Do detalja sam napisala sve o njegovoj alergiji na hranu i njegovom odnosu prema hrani. Setila sam se da napišem i detalje o njegovim omiljenim igrama, crtežima i nabrojim skolosti i afinitete. Opisala sam odnos prema svakom članu naše porodice, prema drugarima, rođacima, nepoznatim ljudima.

Međutim, kao i svaka majka, koja ima previše toga na pameti, taj blok sam zaboravila da ponesem na pregled, ali i samo pisanje je značio kao podsetnik i kao fokus na bitne stvari.

Homeopatski pregled

Na sam pregled je došao potpuno opušten, zbog prethodnog dogovora. Seo je kod mene u  krila, otvorio prvu bojanku, uzeo flomastere i počeo da boji. I to je tako trajalo sat vremena. Uredno je stavljao poklopac na svaki flomaster i ređao ih na stolu kada je menjao za drugi.

Prva pitanja bila su vezana za osobine, a onda su se nadovezivala ona koja su se odnosila na način ponašanja i  odnos prema ljudima. Pitao me je za porodičnu anamnezu i to ne samo nas roditelja, već i naših roditelja i roditelja naših roditelja. Pitao je za trudnoću, porođaj, vakcinaciju, za terapiju koju je koristio. Najveći deo ispitivanja se odnosio na alergiju na hranu. Pričala sam o namirnicama koje sme da jede, one koje ne sme, one koje odbija iako sme da ih jede, one koje želi iako ne bi trebalo da ih jede. Ceo pregled je trajao sat i po vremena i za sve to vreme, Maskim je bojio i užinao. Uživao je. Bio je potpuno opušten, siguran i bezbrižan u mojim krilima, fokusiran na sebe i svoje poteze bojenja. Da ne znam da inače ne zatvara usta, da aktivno učestvuje u svakodnevnoj komunikaciji i da je fizički aktivan, naročito u igrama sa loptom, ovakvo ponašanje bi me zabrinulo. Malo sam se i plašila da ga ne homeopata ne definiše na pogrešan način.

Po završetku pregleda, homeopata je analizirao njegovu ličnost i oblik ponašanja, i napravio odličnu paralelu u njegovom odnosu prema ljudima i prema hrani i zaključio je da je Maksim zrelo dete u odnosu na problem sa kojim se bori. Pored mnogih karakteristika koje je primetio, naglasio je odnos prema svetu, okolini i ljudima, njegovo ponašanje je isto kao i prema hrani. On vlada situacijom i odlučuje.

Dobio je šećerne kuglice i terapiju za 7 dana.

Sve u svemu, izvestiću vas kako deluje, da li ima promena kada je u pitanju alergija na hranu i atopijski dermatitis i kako napraduje naša borba sa ovim, iako se često zanemaruje, ni malo jednostavnim problemima, od kojih boluje 20 do 30% dece.

Sve o homeopatiji kod atopičara možete pročitati ovde. 

Roditeljstvo

12:51:00 PM